zavisnost
"IZVINI, ZELENSKI": Zbog čega Nemačka ne može ekonomski da se razvoji od Moskve?
I zaista, za mnoge nemačke političare to je pitanje džeparca
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski želi da Nemačka učini nešto u vezi sa svojom zavisnošću od ruske energetike, a znajući da usmerava milijarde u Kremlj, dok Rusija bombarduje njegove gradove.
Zelenski je apelovao na pomoć u oštrom 20-minutnom televizijskom govoru u Bundestagu u četvrtak, gde je naveo kako je Nemačka ignorisala upozorenja da svoju ekonomiju učini nezavisnijom od Rusije, piše Politiko.
Zabrinutost Kijeva je slegnuta odgovorom: „Radi se o ekonomiji, ekonomiji, ekonomiji“, rekao je on.
I zaista, za mnoge nemačke političare to je pitanje džeparca.
Nemačka je daleko najveći trošak EU dala na rusku naftu, gas i ugalj, plaćajući više od 40 milijardi evra u 2021. Nemačka 55 odsto svog prirodnog gasa, 52 odsto kamenog uglja i 34 odsto nafte dobija iz Rusije. Samo u januaru Nemačka je poslala 2,6 milijardi evra za uvoz nafte i gasa u Rusiju.
Reći ne toj energiji bilo bi bolno, tvrde političari. Na kraju krajeva, Nemačkoj je potrebna energija ne samo za automobile i grejanje domaćinstava, već i za napajanje ogromnih sektora poput hemijskih sektora, koji proizvode sirovine za velike delove industrije.
Robert Habek, vicekancelar Zelenih i ministar ekonomije i klime, upozorio je: „Ako odmah prebacimo prekidač, doći će do nestašice snabdevanja, čak i do prekida snabdevanja, masovne nezaposlenosti, siromaštva.
On je procenio da bi Nemačka mogla skoro odmah da zaustavi uvoz uglja i da se prebaci na međunarodna tržišta nafte do kraja godine, ali bi brzo okončanje uvoza gasa — koji se u Nemačku isporučuje kopnenim i podvodnim gasovodima — bilo veoma teško.
Njegov šef, kancelar Olaf Šolc, nazvao je rusku energiju "od suštinskog značaja" za ekonomiju kontinenta.
Menjanje pogleda
Ali javno i političko mišljenje se menja, a takođe se postavljaju pitanja o razmerama udara na Nemačku ako se zaustavi uvoz ruske energije.
U radu Nemačke Nacionalne akademije nauka Leopoldina navodi se da bi kratkoročni prekid isporuke ruskog gasa bio „upravljiv”.
Drugi ekonomski stručnjaci kažu da bi to smanjilo bruto domaći proizvod za više od 5 odsto, što bi ga učinilo drugim najtežim padom od Drugog svetskog rata.
Nasuprot tome, izveštaj Kil instituta za svetsku ekonomiju tvrdi da bi Nemačka mogla dobiti mali ekonomski podsticaj ako bi prestala da uvozi ruski gas.
Važno je da ni list Leopoldina, koji se fokusirao na načine zamene izvora energije koji nisu ruski, ni vlada nisu potkrepili svoje tvrdnje čvrstim ciframa.
Uprkos ekonomskoj neizvesnosti, scene razaranja u Ukrajini menjaju javno mnjenje. Istraživanja prošle nedelje pokazala su da oko polovina Nemaca podržava embargo.
Nemačka federalna agencija za životnu sredinu saopštila je da bi smanjenje termostata za 2 stepena smanjilo uvoz ruskog gasa za 7 odsto i da bi ograničenja brzine mogla da pomognu u smanjenju potražnje za gorivom.
Novinski naslovi tokom vikenda uključivali su „Ušteda energije protiv Putina“ i „Možemo li da povredimo Putina radeći od kuće?“ dok su proukrajinski protesti isticali slogane poput „Zamrzni se za slobodnu Ukrajinu“ i „Pullis gegen Putin“, što znači „džemperi protiv Putina“.
Nemački Grinpis započeo je kampanju za niz trenutnih mera, uključujući nedelje bez automobila, za koje kaže da bi smanjile uvoz nafte iz Rusije za trećinu.
Političari osećaju promenu.
Fridrih Merc, šef opozicione Hrišćansko-demokratske unije, želi preispitivanje.
„Mišljenja smo da je sada vreme da se napravi dalji korak i da se obustavi dalja kupovina gasa iz gasovoda Severni tok 1“, rekao je on prošle nedelje, piše Politiko.
Joška Fišer, bivši ministar spoljnih poslova Zelenih, nazvao je oslanjanje Nemačke na Rusiju „strateškom greškom“ i zapitao se: „Da li je zaista preskupo uvesti embargo na ruski gas?“
Bez obzira na kratkoročna pitanja oko zaustavljanja uvoza ruskog gasa, došlo je do velikih promena u njegovoj dugoročnoj budućnosti.
Nemačka koaliciona vlada ima ambiciozne planove da zemlja dobije 80 odsto električne energije iz obnovljivih izvora do kraja decenije i da smanji emisije gasova staklene bašte. Deo te promene trebalo je da bude potpomognut prelaskom sa uglja na prirodni gas koji manje zagađuje - ali to se više neće desiti.
Ruski predsednik Vladimir Putin „razbio je narativ o prirodnom gasu kao tehnologiji premošćavanja, most se srušio. Kratkoročno, ovo verovatno znači više uglja na tržištu električne energije, a na duži rok to znači brži zeleni vodonik“, rekao je državni sekretar za klimu Patrick Graichen.
Gledajući brojeve
Većina stručnjaka za finansijska tržišta smatra da će silazak sa ruske energetske udice biti veoma skup. Čak i bez potpune zabrane gasa, ključni ZEV indikatori ekonomskog raspoloženja Nemačke ove nedelje su zabeležili najoštriji pad u istoriji.
„Recesija postaje sve verovatnija“, rekao je predsednik ZEV Achim Vambach. „Pogoršani izgledi utiču na praktično sve sektore nemačke privrede, ali posebno na energetski intenzivne sektore i finansijski sektor“.
Nemački ekonomski institut nazvao je zabranu ruskog gasa neprocenjivim rizikom.
„Sasvim namerno smo izabrali reč ’neproračunljivo‘“, rekao je Tilo Šefer, autor rada. „Procene o uticaju zabrane ruskog gasa zavise od niza pretpostavki i petljanje samo sa jednim od njih može imati značajan uticaj na krajnji rezultat.
Šefer je sugerisao da neke od optimističnih projekcija možda potcenjuju poremećaj vrednosti lanca. „Proizvodi hemijske industrije, na primer, predstavljaju ključnu komponentu za mnoge druge sektore“, rekao je on.
Slično tome, Jari Stehni, glavni evropski ekonomista u Goldman Saks-u, složio se da će biti „teže izmeriti“ skalu efekta „knock-on“. Drugi izvori neizvesnosti uključuju potencijalne fiskalne mere za ublažavanje efekta zabrane na potrošače i cene o tome kako efikasno snabdevanje gasom može biti zamenjeno, rekao je on.
„Pored toga, ekonomisti treba da uključi pretpostavku o uticaju viših cena energije na ukupnu inflaciju i potrošačku potrošnju“, rekao je on.
Ali te kalkulacije su kratkotrajne od Zelenskog.
"Zahvalan sam političarima... koji znaju da je potreban embargo na trgovini sa Rusijom. Na uvoz svega što sponzoriše ovaj rat", rekao je nemačkim poslanicima.
„Pomozite nam da zaustavimo ovaj rat“, rekao je.
(Espreso / Blic)