PSIHOLOŠKI PROFIL VLADIMIRA PUTINA! Trampova savetnica ga na 500 strana opisala, a u očima zapada je OVAKAV!

Ličnost ruskog predsednika Vladimira Putina predstavlja zagonetku za zapadne medije i istraživačke centre, a mnogo je pokušaja da se ova kontroverzna ličnost analizira. Zapadna politička literatura prepuna je pisanja i izjava o Putinovoj ličnosti, u pokušaju da se shvati njegovo političko ponašanje.

Bivši francuski predsednik Francois Hollande ne krije da mu je najteži sastanak sa stranim liderom bio upravo sa predsednikom Putinom. Takođe, milioni ljudi su gledali snimak na kojem se vidi zbunjenost direktora ruske spoljne obaveštajne službe pred Putinom, kada ga je pitao o njegovom stavu o priznavanju republika Donjeck i Lugansk u regiji Donbas.

Zapadne procene Putinove ličnosti su različite, kao i pokušaji da se pojasni ono što mu je na umu. Dok ga jedni vide kao veštog šahistu na globalnoj geopolitičkoj mapi, drugi ga pak smatraju avanturistom koji poduzima korake s nesagledivim posledicama.

Al Jazeera je postavila pitanja trojici britanskih intelektualaca s ciljem razumevanja stava Zapada o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a ovo su bili njihovi odgovori:

Profesor Fawaz Gerges, šef katedre za međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije, opisuje zapadnjačku literaturu o ličnosti Vladimira Putina kao “površnu, bez dubokog i stvarnog razumevanja Putinovog mentalnog sklopa”.

Gerges je dodao da je svrha onoga što se piše o Putinu na Zapadu “demoniziranje ovog čoveka”, dodajući kako postoje pokušaji da se ruski predsednik prikaže kao “nepromišljen i opasan te kako mu nedostaje racionalnosti i političkog uvažavanja.”

Britanski profesor, inače šef Centra za Bliski istok u Londonu, ne slaže se sa procenama da Putin ne razmišlja o interesima drugih, “jer ova teza nije zasnovana na tačnim akademskim i naučnim osnovama”. Ovo gledište je, prema Gergesu, posledica “nedostatka zapadnog razumevanja Putinovog strateškog stajališta”, jer on bira svoje bitke na vrlo pažljiv način.

Poput šahiste, Putin ne otkriva sve svoje poteze odjednom, “već se kreće postepeno i meri reakciju pre sledećeg poteza”.

Putin ne sanja nikakav san o vraćanju slave Sovjetskog Saveza, “već želi zaštiti vitalnu sigurnost Rusije kao supersile koja ima pravo glasa u svijetu”.

Teško razumljiv

Šef Veća za arapsko-britansko razumevanje Chris Doyle različite zapadne analize ličnosti ruskog predsednika pripisuje samoj prirodi “Putinove ličnosti, koju je teško dokučiti i teško predvideti”.

Ovaj britanski intelektualac naglašava da političari na Zapadu gledaju na Putina kao na “moćnog čoveka Rusije i jedinog koji kontroliše scenu. On je takođe vrlo samouveren, ostrašćen prema svemu što je rusko i donosilac odluka koga niko ne preispituje.”

Zapad se prema Putinu odnosi s velikim oprezom jer, prema Doyleu, “u njemu vide stvarnu opasnost po evropsku sigurnost”. Dodaje da je problem Zapada sa Putinom taj “što se on oslanja na veoma veliku vojnu moć svoje zemlje u donošenju bilo kakve odluke, i stavlja nuklearni arsenal svoje zemlje iznad pregovaračkog stola sa Zapadom, a to je zbunjujuće za zapadnjake.”

Chris Doyle priznaje da je Zapadni stav o Putinu veoma konfuzan i da postoji zabrinutost, a sve zbog činjenice da je ”Putin teško dokučiv i da se njegovi koraci ne mogu predvidjeti”.

Britanski intelektualac se ne slaže sa zapadnim analizama koje Putina prikazuju kao “osobu koja se upušta u avanture” i kaže: “Naprotiv, on pažljivo proračunava svoje korake, a također predviđa zapadne reakcije”. Analize koje govore da je Putin nepromišljena osoba naziva “površnim”.

Chris Doyle smatra da je Putin, nakon napada na Ukrajinu, oživio evropske strahove da se njegov cilj neće zaustaviti na Ukrajini, već da može sezati i do baltičkih država općenito, “što znači egzistencijalnu pretnju celoj Evropi”.

Opsednut time da postane car

Profesor Gilbert Achcar, šef Odseka za međunarodne odnose na Univerzitetu za orijentalne i afričke studije (SOAS), pravi razliku između dva različita zapadna stava o Putinu. Prvi stav, pre ukrajinske krize, smatra da je Putin “agresivna, ali racionalna osoba. Prema drugom stavu, ukrajinska kriza je pokazala da je ”Putinova agresivnost premašila njegovu racionalnost”.

Achcar je dodao da zapadni politički krugovi smatraju Putina “surovom autoritarnom figurom s ciljem odbrane interesa Rusije”, a onda se prešlo na zapadnu psihološku analizu Putina, “gde se kaže da je Putin postao megaloman i da više nije uravnotežen u donošenju odgovarajućih odluka.”

Profesor Gilbert se osvrnuo na članke i govore ruskog predsednika Vladimira Putina, te zaključuje da je “postao opsednut vraćanjem slave carske Rusije. Zbog toga vidimo da upućuje oštru kritiku na račun boljševičke revolucije, budući da je ona okončala carsku Rusiju, a sada je opsednut time da postane novi car Rusije.”

Ovo je psihološki profil Putina koji je napravila TRAMPOVA SARADNICA

Trampova savetnica Fiona Hil autorka je knjige koja na 500 stranica donosi psihološki profil ruskog predsednika Vladimira Putina.

Knjiga "Gospodin Putin: Operativac u Kremlju" ide čak od Putinovih ranih godina u KGB-u, pa kroz njegov uspon i dolaska do Kremlja. Kako piše Vašington post, Tramp će na taj način u svom timu imati na neki način lični dosije Vladimira Putina.

Teško je odrediti ko tačno vodi spoljnu politiku sjedinjenih država ovih dana, ili u kojoj meri Hilova može da utiče na stavove Trampove administracije na Rusiju.

Njena knjiga nudi političku perspektivu Putinovih namera i mogućnosti, kao i dosta niska očekivanja za zbližavanje, kakvo je Tramp tokom predsedničke kampanje zamišljao, piše Vašington post.

Bonus video:

Putin, prema onome što Hil piše, vidi SAD kao zlonamernu i nesposobnu silu, koja ne zavređuje poštovanje, ali i prepreku u njegovom neumornom nastojanju da vrati i proširi moć ruske države.

Knjiga je prvi put objavljena 2013. godine, a izmenjena verzija 2015. godine. U njoj se analiziraju Putinove osobine, kako on oblikuje svoju dominaciju u zemlji i rivalstvo u inostranstvu.

Hil i koautor Kliford Gedi sa Instituta Brukings pišu šest Putinovih identiteta, koji svi zajedno čine jedan pogled na svet. Istaknut je posebno njegov identitet manipulatora.

- On je majstor manipulacije, informacija, suzbijanja informacija i stvaranja pseudo informacije - piše u knjizi.

Opisan je kao neko ko veruje samo sebi, a u jednom delu su ga nazvali etatistom, ali oni tu ne podrazumevaju ideološku viziju planske ekonomije, jer kod njega uopšte oni i ne vide ideologiju.

- Putin je obećao da će da obnovi rusku državu, zaštiti suverenitet, očuva jedinstvo i stabilnost i osigura nacionalnu bezbednost - nabrajaju Hil i Gedi u knjizi, "međutim, Putin nije objasnio kako će to da učini", napomenuli su autori.

Druga Putinova ličnost u knjizi je nazvana "Putin - istorijski čovek" i piše kako ruski predsednik koristi priču o svojim porodičnim korenima kako bi se prikazao kao pravi Rus. Njegova porodica je u Rusiji još od početka 17. veka, bili su u pokrajini Rjazanj, jugoistočno od Moskve.

Što se tiče "Putinove autsajder ličnosti", autori u knjizi napominju kako dosta političkih lidera sebe želi da prikažu kao autsajdere. Putiova priča je da je relativno skromnih korena, retko je bio u centru pažnje tokom svoje rane profesionalne karijere, služio je kao KGB-ovac u Drezdenu, a tokom 1990-ih u Sankt Peterburgu, kada je razvio kulturna znanja i stekao političke reference kao vodeći opštinski zvaničnik, prenosi pisanje "Vašngton posta" portal Telegram.hr.

- Javnost voli da vidi kako opominje ljude koji im se ne sviđaju jezikom kakvim oni nemaju prilike. Autsjader je pragmatičan, nema interese u politici ili u ideologijama. U sistemu opterećenom ideologijom, samo autsajder može da vidi njegove nedostatke.

Putin je takođe prikazan i u identitetu slobodnog trgovca zbog svog umeća dogovaranja.

- Kapitalizam, prema Putinovom shvatanju, nije proizvodnja, upravljanje i marketing. To je pregovaranje. Ne radi se tu o kupcima i radnicima, reč je o ličnim vezama sa regulatorim. To je pronalaženje rupa u zakonu i njihovo korišćenje. Za Putina je privreda bojno polje - navode autori.

"Vašington Post" dalje piše da nije skroz jasno da li Putin ima pravi utisak o SAD i kako ih vidi kroz napade NATO-a, intervenciju na Kosovu i slične poteze.

- Putin je proveo mnogo vremena u svom profesinalnom životu manipulišući činjenicama i kriveći istinu, igrajući se sa fikcijom. On, takođe, možemo da zaključimo, nije uvek u stanju da razlikuje jedne od drugih - navode autori.

Na kraju V"ašington post" navodi kako se, nakon što Hilova upozna svog novog šefa (Trampa), već pretpostavlja o kome će da bude njena sledeća knjiga.

(Espreso)