DA LI JE MOGUĆE DA SE OVAKO PONAŠAJU? Sloboda NIJE MOGLA da ćuti, SPOMENULA REPUBLIKU SRPSKU I TREBINJE!

Sloboda Mićalović Ćetković, jedna od najpoznatijih srpskih glumica, "vlasnica" je brojnih važnih pozorišnih, serijskih i filmskih uloga, za koje je nagrađena brojnim prestižnim priznanjima.

Sloboda je u intervjuu za „Nezavisne novine“ iskreno govorila o saradnji sa brojnim rediteljima i da li voli da se gleda na TV ekranu:

– Meni je svaki reditelj dolazio u periodu mog glumačkog sazrevanja onda kada je to bilo dobro, u smislu da mi se pojavi baš kada je trebalo. Na primer, neki veliki reditelji s kojima sam radila da su se pojavili ranije, nisam sigurna da bih uspela da odgovorim svojim glumačkim kapacitetom tada na njihove zahteve. - kaže pa dodaje:

Najviše me nekako vezuju za Zdravka Šotru. Šotra je moj početak, moj prvi filmski reditelj, čovek koji je izrežirao sve najgledanije stvari ikada. Kada krene ona voljena praznična atmosfera, ja je uvek zovem Šotrina nedelja, jer tu se svi njegovi filmovi i serije prikazuju i uvek su najgledaniji. To mnogo toga govori. Ja prva kada naiđem na neke njegove filmove poput „Lajanja na zvezde“, „Braće po materi“, uvek stanem i zaustavim sve da bih to pogledala. To su neki neprevaziđeni kadrovi naše kinematografije. - tvrdi pa kaže:

Sećam se, bila sam u Crnoj Gori i pogledala u pravcu TV-a na kojem je išao „Ranjeni orao“, rekoh: Ugasite, molim vas, ne mogu sada sebe ovde da gledam, a u sledećem trenutku hvatam sebe kako govorim: Čekaj, samo da vidim koja scena sada ide. Sećam se replika, mislim, daleko od toga da mogu svega da se setim, ali uvek budi isti osećaj u meni. Kada znam da sam u nekom projektu dobra, volim da se gledam, a kada znam da nisam dobra negde, pretežno je neprijatno i rado ću da izbegnem (smijeh). Uglavnom je 50:50.

Glumica je govorila i o tome gde se najbolje pronalazi i da li postoji neki žanr ili uloga gdje nije imali priliku da se oprobate, a da bi željeli:

– To je sve moj posao, to su samo drugačija sredstva koja ja upotrebljavam kao glumica. Na kameri moraš biti svedenija, u pozorištu moraš biti malo jača, sa širim pokretima i intenzivnijom govornom radnjom. Na kameri se sve to sabija, ali ono što je kod kamere božanstveno je da ona vidi surovo, onu tvoju pravu suštinu. Uvek se postavlja pitanje kako je ovaj glumac u pozorištu ovakav, a na filmu onakav. - kaže pa dodaje:

Kamera je tu surova, ili te voli, ili ne, prolaziš ili ne prolaziš. Na sceni možeš da stvoriš veštinu kojom ćeš se u jednom trenutku provući i napraviti dobru ulogu. Naravno, rad i talenat se podrazumevaju. Meni možda najviše prija film, kada bih morala da ređam, pa pozorište, pa televizija. Želje su vaskolike, ali volela bih da se oprobam u hororu ili trileru. „Ubice moga oca“ jesu negde triler, ali ja lično nisam imala baš neku jasnu liniju. Volela bih i neku dobru komediju, baš bih volela.

Sloboda je otvoreno govorila i o tome kakva osjećanja u njoj budi Banjaluka, s obzirom na to da je zasigurno jedna od omiljenih glumica mnogih ovde:

– Meni je naša Republika Srpska, na čelu s Banjalukom i Trebinjem, kao moja druga kuća, moj drugi rodni grad. Osećam se božanstveno, evo u Trebinju sam nedavno bila, ni po čemu se ne razlikuje osećaj kao kad odem da obiđem svoj rodni Leskovac. Ono što mi je najdraže od svega jeste da su moja deca sad baš u Trebinju našla drugarice i danas je usledilo pitanje: „Kad ćemo opet u Trebinje?“ Volela bih svoju starost baš tamo da dočekam. Kada je Banjaluka u pitanju, za nju me vezuje, pre svega, mnoštvo mojih prijatelja koje previše volim i često se vraćam ovom gradu, zbog svega. Banjalučka publika je jedna od najdivnijih, uvek nas dočeka kao prava porodica i familija. Letos je bio „Banjaluka fest“, zatim „Kestenburg“, gde uvek dođem rado, zajedno sa svojom porodicom. Dobro došli i vi meni u Beograd.

Bonus video:

(Espreso/Nezavisne novine)