ZAŠTO CENA NAFTE DANIMA PADA, A GORIVO IDE U NEBESA? Stručnjak otkriva moguć razlog!

I dok se svi takmiče u jadikovcima nad poskupljenjem goriva, cena nafte na berzi je od prošlog četvrtka malo nakrivljena, ali jasno pokazuje kuda ide: naniže.

Barel vrhunske Brent nafte pao je sa 137 dolara 7. marta – rekordne cene za poslednjih 14 godina – „ispod sto” na 97,50 dolara. Slično je i sa američkom sortom VTI, a iako još malo skaču, nema trenda značajnijeg rasta.

Zvuči neverovatno da je cena nafte već pala na nivo na kome je bila pre ruskog napada na Ukrajinu, iako nema mnogo optimizma da bi ovaj rat konačno mogao da se završi, a još manje da će sankcije Rusiji biti ukinute – što je kupovina okrenuta nafte iz te zemlje u rizičan poduhvat.

Šta se zapravo dešava?

Zapravo postoji nekoliko razloga, a kako za ARD objašnjava Karsten Frič, stručnjak za sirovine u Commerzbank, jedan od najvažnijih može se sažeti u jednu reč: Iran. U vestima iz Ukrajine, mnogima je možda promaklo da su i Vašington i Moskva čuli da njihov spor ne sme da utiče na saradnju Rusije i Irana u vezi sa nuklearnim programom, a samim tim i na novi međunarodni sporazum o nuklearnim aspiracijama Teherana. Prevedeno na jezik berzanskih špekulanata, ovo otvara put za ukidanje američkih sankcija Iranu i povratak te zemlje na svetsko tržište nafte, objašnjava bankarski stručnjak.

Zato što treba da razumemo i kako se stvara cena: ne stvarnim kupovinama, već dobrim delom tražnje i špekulacija gde se računa da cena nafte raste. A na pomisao na Iran i njegovu paničnu želju da proda svoju naftu kako bi oživeo svoju razorenu ekonomiju, špekulanti brzo shvataju da bi lako mogli da opeku prste.

Drugi razlog je priroda cene sirovina kao što je nafta: ona zapravo postoji, ali je pitanje po kojoj ceni može da se eksploatiše. Može potrajati, ali sa preko 100 dolara, metoda frackinga se isplati. Ovo se posebno odnosi na sajtove u Sjedinjenim Državama: mnogi su prekinuli eksploataciju tokom Crovn ere, ali što je cena veća, to više počinju da rade.

Nije dobro, ali je ovde dobro

A onda postoji još jedan razlog: kruna u Kini. Ta država dosledno vodi politiku „nulte tolerancije“ tako da se sada ponovo zatvaraju pogoni, uvodi blokada i sve zaustavlja. Ovo nije dobra vest za svetsku ekonomiju i ceo lanac snabdevanja, ali je definitivno uzrok niže potražnje za naftom na svetskom tržištu.

Da li je to 137 dolara po barelu tada bio rekord koji ove godine više neće biti nadmašen? Ovde su svi oprezni: kada bi ekonomisti zaista znali sigurno, onda bi svi bili milioneri. Ali Robert Retfeld iz Vellenreiter Investa za ARD misli: Kina je čak predvidela „samo“ 5,5% u svom planu ekonomskog rasta za ovu godinu, a kada se sve sabere i oduzme, on nikada ne bi uložio svoj poslednji cent u spekulacije da će cena biti ulje da ponovo naraste. „Ovaj maksimum od 137 bi najverovatnije mogao biti rekord ove godine.

U istoriji su sve naftne krize – od izraelsko-egipatskog rata i zatvaranja Sueckog kanala do Kuvajta i rata protiv Iraka – pokazale da cena nafte obično eksplodira kada špekulanti očekuju najgore. Kada se to desi, onda znamo na čemu smo, a vremenom se pojavljuju alternative. Ali kada ćemo to videti na našoj pumpi - mnogo je teže pitanje.

(Espreso / Večernji.hr)