3M22 cirkon
ORUŽJE KOJE MOŽE RAZORITI LONDON ZA PAR MINUTA! Rusija IMA zastrašujući "CIRKON", NJEGOVA MOĆ JE STRAŠNA! (FOTO)
Moćni američki radar SPY-1, kakvog nose raketne krstarice klase Ticonderoga i koji je deo protivvazdušnog/protivraketnog sistema Aegis
Pod teretom sankcija zbog invazije na Ukrajinu, Rusi su objavili novi video lansiranja svoje hipersonične rakete 3M22 Cirkon s ratnog broda u Belom moru (zalivu na jugu Barentsovog mora na severozapadu Rusije).
Još 20. februara 2020., Putin je najavio da će Cirkon leteti devet puta brže od zvuka, a snimak koji se sada pojavio, po svemu sudeći datira još iz decembra prošle godine. Domet projektila je oko 1045 kilometara, no zapovednik fregate kapetan Igor Krokhmal tvrdi kako može pogoditi mete na udaljenosti i do 1500 kilometara.
Ruska TV stanica Ministarstva obrane naglasila je da je Cirkon doslovno nevidljiv za zapadne protivvazdušne sisteme i da bi raketa bila otkrivena tek kad pogodi cilj. Slično se dogodilo i hrvatskoj protivvazdušnoj odbrani sa sovjetskim dronom koji je, međutim, leteo značajno sporije od zvuka.
Kako zapravo funkcioniše Cirkon?
Reč je o dvostepenoj raketi. Prvi stepen s krutim gorivom ubrzava raketu do supersoničnih brzina. Nakon toga se uključuje mlazni motor u kojem specijalno tečno gorivo gori pri nadzvučnim brzinama vazduha. Samo telo rakete aerodinamički je tako oblikovano da stvara uzgon, pa joj krilca služe samo za upravljanje ka cilju. Ako Cirkon leti 11.000 km na sat, onda u minuti preleti 183 kilometra.
Moćni američki radar SPY-1, kakvog nose raketne krstarice klase Ticonderoga i koji je deo protivvazdušnog/protivraketnog sistema Aegis, otkrivaju ciljeve na udaljenosti od 300 km. To znači da bi za otkrivanje i rušenje Cirkona posadi broda jedva ostale dve minute. Presretačkim raketama sistema Aegis treba 8-10 sekundi od otkrivanja cilja do ispaljenja, ali u tih 10 sekundi, Cirkon se pomaknuo za 29 kilometara. Rakete Aegisa nisu dovoljno brze da bi sustigle Cirkon na tom putu.
Teoretski, Aegisov radar bi mogao da na vreme otkrije raketu otkriti jer mu je domet 300 km, ali u praksi neće zbog zakona fizike. Naime, zbog izuzetno velikog pritiska kojeg nos Cirkona stvara probijajući se tolikom brzinom kroz vazduh, taj se vazduh ispred rakete jonizira, pa Cirkon praktično leti u oblaku plazme koja upija radarske zrake Aegisa i raketa time ostaje nevidljiva. Sve do 50 km pre udara u cilj, ali tada potencijalnoj meti ne bi ostale ni dve sekunde da se oproste od života.
Zapadnim vojnim zapovednicima u borbi protiv Cirkona ostaju dve mogućnosti. Prva da se ograde umreženim radarskim sistemom JLENS (Land Attack Cruise Missile Defense Elevated Netted Sensor System) koji trenutno štiti Vašington od interkontinentalnih balističkih raketa. Druga stvar koju treba da naprave je da povežu PZO rakete s upravljačkim sistemom kojim neće upravljati čovek nego veštačka inteligencija. Kao što je sovjetski dron koji je pao na Zagreb pokazao, prirodna inteligencija ponekad reaguje i s nekoliko dana zakašnjenja.
Čemu je Cirkon zapravo namenjen?
Ruska vojna TV stanica apostrofirala je zapadne kopnene ciljeve. Pritom su direktno spomenuli London, u ruskom mafijaškom žargonu Londongrad, u kojem je trenutno pod sankcijama blokiran ogroman kapital ruskih oligarha i mafijaša. Međutim, Cirkon je izvorno mornaričko, protivbrodsko oružje. Sjedinjene Države imaju 20 nosača vazduhoplova (11 nosača aviona i 9 nosača helikoptera). Rusi imaju jednog. A i taj jedan iz luke isplovljava uz pomoć remorkera za slučaj da mu se pokvari pogonska mašina ili kormilo.
Ta disproporcija Putinu je odavno trn u oku, tim više što SAD svoju doktrinu zaista grade na snazi nosača vazduhoplova. Cirkon se može lansirati s kopna i mora. Rusi imaju trenutno 12 aktivnih fregata klase Bujan koje plove od 2006. godine. Portal military.com procenjuje da bi svaki od tih brodova mogao nositi po 25 raketa Cirkon, a samo njih 6 bi bilo dovoljno da i najveći američki nosač aviona pretvori u buduću ronilačku atrakciju.
Nema sumnje, Cirkon je kao i ostale hipersonične rakete proizvod nove trke u naoružanju. I to onog dela utrke u kojoj trenutno vodi Kina i Rusija. Međutim, sekretar američkog Ratnog vazduhoplovstva, donedavni potpredsednik Rayteon-a, svetskog giganta u proizvodnji radarskih i raketnih sistema, rekao je 15. februara da će hipersonične rakete još neko vreme biti preskupe. Jasno da i Amerikanci imaju hipersonične rakete poput AGM-183 i HACM, ali njihov će broj još neko vreme ostati razmerno mali.
Zato se Amerikanci više fokusiraju na "nevidljivo" STEALTH naoružanje, elektroničko ratovanje i protivmjere, kao i razvoj veštačke inteligencije.
Bonus video:
(Espreso/Slobodna Dalmacija)