PRED SMRT ZA ARKANA JE PRIČAO DA JE GAZDA U BG-u: Ispovest PRVOG BOSA u Srbiji, radio je za DB, pa ubijen SNAJPEROM

Darko Ašanin je kao i mnogi mladići sa tvrdim pesnicama bio dete vojnog lica. Rođen je u Jajcu, kao mladić bavio se boksom u beogradskom "Novom kolektivu". Bio je poznat kao veliki Jugosloven.

Ašanin je u Beogradu završio Pedagošku akademiju, ali nikada nije radio kao nastavnik. Sedamdesetih godina se otisnuo u svet. U Nemačkoj je neko vreme živeo od boksa, jer je prvak pokrajine Vestfalija u velter kategoriji. A potom je marke zarađivao kao izbacivač u diskotekama i klubovima, pa kao organizator ilegalnih kockarnica. Tu je i tada upoznao Arkana i sprijateljio se sa njim.

U emigraciji je optuživan da je zajedno sa Arkanom likvidirao Envera Hadrija, albanskog nacionalistu i špijuna CIA. Jugoslovenska javnost je čula za Ašanina prvi put kada je okrivljen za ubistvo Andrije Lakonića, marta 1990. u čuvenoj Nani.

Za ubistvo Lakonića bio je direktno optužen Darko Ašanin, međutim oslobođen je zbog nedostatak dokaza. Veselin Vukotić je bio osumnjičen za saučesništvo, a inspektora Bižića su teretili za zloupotrebu službenog položaja, i on je oslobđen.

Zbog ubistva Hadrija ocinkaren iz prestonice Darko Ašanin je hapšen, ali i pušten iz grčkog zatvora, jer je Belgija tražila 1996. godine njegovo izručenje.

Poslednjih nedelja života Darko Ašanin je davao intervju i pričao o Arkanu kao velikom srpskom borcu i gazdi u Beogradu. Poštovao ga je iako se sa njim nekoliko puta sporečkao, mnoge poslove radili su zajedno.

Već tada Ašanin je glasno pričao da čeka da ga konkurenti, Arkanovi neprijatelji iz kockarskog posla, likvidiraju. Očekivao je smrt, ali se od nje nije branio. Srebrani kolt, napunjen, držao je u radnoj sobi na spratu, u bašti restorana sedeo je u majci, bez panzira i bez telohranitelja. Čekao je metak sudbine, kako sam jednom reče. I dočekao ga je. Policija nikada nije otkrila njegove likvidatore.

Hicima ispaljenim iz automatskog oružja Ašanin je ubijen 30. juna 1998. u bašti svog restorana na Dedinju. Njegovo smaknuće je prošlo začuđujuće tiho. Tek u dve čudne priče pomenuti su mogući izvršioci zločina, ali kao iole verodostojne nisu potvrđene. O tome je krajem 2011. prvi govorio Milenko Lakić, član kriminalne grupe iz Republike Srpske, rekavši da je Ašanina ubio Ratomir Spaić, a da je lično on kasnije likvidirao Spaića. Lakić nije naveo zašto je Spaić platio ubistvo Ašanin, niti ko je njemu dao novac da osveti Ašaninovu smrt.

Ovako je Ašanin u jednom od svojih poslednjih intervjua pričao o slučaju "Nana".

"O tome je besmisleno više pričati. Možda vredi samo zbog dva detalja za koje novine nisu našle da je umesno da objave. Prvo, samo su od pokojnog Lakonjića i mene uzeti barutni otisci, iako je u nevelikoj prostoriji bilo deset ljudi. Sudski veštaci su na suđenju lako dokazali da bi se barutne čestice pronašle na rukama svih koji su tu boravili, ali eto, taj "slučajni" propust je mene odveo na osam meseci u istražni zatvor. Drugo, napravljen je pompezan proces, koji je u krajnjoj liniji doveo do toga da jedan čestit profesionalac bude oblaćen. Mislim na sudiju Vladana Vukčevića koji je vodio slučaj, koji je tada napustio sudstvo iz njemu znanih razloga i otišao u advokate, a koliko ja znam zbog toga što nije mogao da radi onako kako je učio, kako je verovao da je ispravno. Da je imao razloga sigurno bi me osudio a ja bih morao, bez obzira da li jesam ili nisam to uradio, kao što nisam, da odrobijam svoje" , pričao je on.

Dotakao se i svojih poslova, pokušao je da demantuje novinske natpise i da objasni čime se konkretno bavio.

"Nema tajne oko toga kako sam došao do novca. To znaju i Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata, družio. Gde god sam se pojavio zastava je za mnom ostajala na pola koplja. Svaki grad u čije sam kockarnice ulazio bio je isvorciran. Što to zakonom nije kažnjivo toliko i na taj način, pa su onda pokušavali da me prikažu kao ubicu, to je nešto drugo. Mučno je čitati sta sve ovde pišu o nekakvim kockarima. Ja sam se time bavio vrhunski. Kockao sam zato što nisam tapijao ljude, što sam naučio da je pošteno tapijati kockarnicu, a ne mučenike. Mene "inženjer" nije stvorio da nekom radniku uzimam hleb, da gulim ili farbam auto, dao me je za nešto drugo. Posle sam pomislio da ću biti ispravniji ako deci koju sam planirao, hvala bogu još planiram, utrem put u neku privredu, ekonomiju. Ne uz pomoć šlihtanja, beskamatnih kredita, već onako kako sam to uradio, sa svojim i sa novcem svojih prijatelja. I kad smo zarađivali i kad smo propadali to je bio naš novac. Stečen na svakakve načine, ali nikad krvlju uprljan. Koristio sam prijateljstva, bilo odakle, iz Hrvatske, Kanade, iz čitave Evrope, s ljudima koji i danas zive kao sposobni, talentovani kockari, pa smo na taj način uspeli da steknemo kapital. Kad sam se ovde vratio pokušao sam drugačije. Uvek sam imao pomoć drugova s kojima sam od detinjstva zajedno." , objasnio je Ašanin. Moglo se pročitati u novinama "Darko Ašanin zvani Arkan", a sam Ašanin ne krije da su on i Arkan svojevremeno bili bliski prijatelji, pa su ih zbog toga često povezivali.

"Ne dopada mi se, uostalom, ta reč mafija. Ja lepo volim da kažem porodica. U "slučajnost" da im se redovno potkrada omaska, pa da o meni pišu - Darko Ašanin zvani Arkan, ne verujem. Arkan jeste moj prijatelj i ne smeta mi što nas predstavljaju kao jednu osobu, jer ja nemam, niti mislim da drugi imaju, čega da se stide i zamere mu na delu života koji je posvetio nama i ulici. Ovo posle toga je njegov izbor, u tome je našao sebe. Mada smo imali pauzu u našem prijateljstvu. Da sam učestvovao u organizovanom kriminalu, kako tamo piše, glupo bi bilo da to negiram zbog ovih momaka koji ne znaju. Ja ne mogu i ne smem da lažem, jer ljude gledam u oči. Ne mogu da pričam svašta, a sutra ćurak obrnem naopako. Ali, i u kriminalu, kako kažu, postoji čast i čest, pa se zna kako se i time bavi. Sigurno u životu nisam išao linijama manjeg otpora, jer me je tvorac dao kakav jesam".

Bonus video:

(Espreso)