BOMBE SU VEĆ PADALE, A OLGA JE BILA U KREVETU SA MUŽEM: Uspeo je da izusti SAMO OVO, A ONDA JE KRENUO PAKAO (FOTO)

Olgu Sviripu iz Ukrajine je 24. februara u 5.30 ujutro probudio „najtopliji zagrljaj koji je ikada dobila od svog muža“. Rekao joj je “Molim te probudi se, počelo je”.

Ovako je ova Kijevljanka za BBC počela da opisuje prvi dan ruske ofanzive koji ju je, ako i mnoge, zatekao u krevetu.

Dva sata kasnije, bila je nagurana u mali kombi sa svojim mužem, najboljom prijateljicom i četvoricom neznanaca, kako bi započela ono što se pretvorilo u 18-časovno putovanje od Kijeva do relativnog bezbednog Rivna, na zapadu zemlje.

– Spakovali smo najvažnije stvari – dokumente, laptopove, punjače. Muž mi je napunio ranac knjigama i rekao: „Možda je težak, ali će te zaštititi u slučaju granatiranja“.

Olgin laptop je bio važan jer je ona, kao i mnogi Ukrajinci, želela da nastavi sa radom uprkos tome što joj se život okrenuo naopačke i što se našla i strašnim okolnostima. Time, kako je rekla, skreće misli sa beskrajnog toka vesti i stalne anksioznosti zbog svojih prijatelja u gradovima koji su žestoko granatirani.

Ona radi za softversku firmu “Intelias”, a istu priču pričaju i mnoge njene kolege.

Aleksandar Bilik je živeo u Harkovu, blizu ruske granice, i znao je da dolazi rat.

– Čak i u mom najgorem scenariju, nisam mogao da zamislim da ćemo se probuditi u 4.30 ujutro zbog eksplozija. Ali jesmo – kazao je on za britanski javni servis.

Okupili su sve članove porodice, uključujući i dvogodišnjeg sina, i u dva porodična automobila krenuli na trodnevnu vožnju zapadno do Ivano-Frankovska,

– Put je bio užasan, stotine ljudi je napuštalo grad. U jednom trenutku moja žena je morala da doji i to je uradila bez zaustavljanja automobila – priseća se Bilik.

U dva grada u koja su svratili usput su im pomogli kolege i prijatelji, a lokalni tim iz “Inteliasa” pomogao im je da pronađu stan kada su stigli. Sledećeg ponedeljka, Aleksandar se vratio na posao.

– Svakog dana idem u kancelariju i pokušavam da završim hitne zadatke dok moj prelepi grad biva uništen – rekao je on.

Bilik takođe svakodnevno telefonira prijateljima koji su ostali u Harkovu i “samo se nada da će odgovoriti na poziv”.

Firma je, kao i mnoge druge, pokušala da preseli svoje zaposlene ili na zapad Ukrajine ili u Krakov u susednoj Poljskoj.

Kovid im je pomogao

Endrju Pavliv je izvršni direktor softverske firme N-iKs, jedne od najvećih u Ukrajini. Od početka sukoba, mnogi njegovi zaposleni su se preselili u Lavov, gde je on i smešten. Čak se i iselio iz svog doma da bi primio neke zaposlene.

On je za Bi-Bi-Si rekao da njegova firma radi sa oko 80 odsto svog uobičajenog kapaciteta, opslužujući niz klijenata iz celog sveta

– Smatramo da je važan deo rata dati ljudima posao i nastaviti sa plaćanjem poreza. Ljudi vole da dolaze na posao – rekao je on za Bi-Bi-Si.

Rekao je da je pandemija „pomogla“ jer je to značilo da su ljudi navikli da rade na daljinu, ali razmere invazije su ga iznenadile:

– Očekivali smo da će se nešto desiti i bili smo spremni za eskalaciju sukoba na istoku. Razmere su mnogo veće nego što smo mislili da će biti, ali smo se brzo reorganizovali. Naša kompanija radi sa vojskom i pomažemo u povezivanju vladinih institucija i u sajber bezbednosti. Naši profesionalci pomažu specijalnim snagama – rekao je Pavliv.

(Espreso)