NAUČNI SAVETNIK
PLEĆAŠ: Nuklearna energija je jedina budućnost, NUKLEARKE u Evropi su BEZBEDNE
Plećaš ukazuje da je potvrđeno da dron koji je pao u Zagrebu, a nije mogao da nanese nikakvu štetu nuklearnoj elektrani "Krško"
Ratni sukobi u Urajini, koja ima četiri nuklerke, ponovo su pokrenuli priču o njihovoj sigurnosti. Od 440 nuklearnih elektrana u svetu trećina je u Evropi, a najnovija vest je da je Finska pustila u probni rad novu nuklearku kako bi nadomestila manjak struje. Ilija Plećaš, naučni savetnik i predsednik Nadzornog odbora u preduzeću "Nuklearni objekti Srbije", kaže za RTS da su nuklearke u Evropi potpuno sigurne i da građani ne treba da strepe. Poručuje i da je nuklearna energija jedina budućnost, jer će za 250 godina nestati drugih energenata.
Ilija Plećaš ističe da su nuklearke, pogotovu treće generacije, apsolutno sigurne.
"Kada se desio Černobilj 1986. godine to je bila nuklearka prve generacije koja čak nije ni imala krov zato se i desilo da je sva kontaminacija otišla i preplavila celu Evropu – to je bilo jako opasno i velika šteta je naneta", kaže Plećaš.
Objasnio je da druga i treća generacija nuklearki imaju veliki betonski zid koji praktično stoji iznad reaktora i ima dvostruku svrhu – prvo da spreči da dođe do povrede samog reaktora pod uticajem recimo pada aviona, jer nukelarka može da izdrži i pad srednjeg putničkog aviona, a druga svrha tog zida je da u slučaju da se desi neka reakcija koja nije dobra da ne mogu kontaminantni da izađu bar neko prvo vreme dok stučnjaci ne reaguju.
Plećaš ukazuje da je potvrđeno da dron koji je pao u Zagrebu, a nije mogao da nanese nikakvu štetu nuklearnoj elektrani "Krško".
"Po mom mišljenju nuklerake su zasad u Evropi potpuno sigurne", poručuje Plećaš.
"Moratorijum na gradnju nuklearki u Srbiji nema nikakvu svrhu"
Naveo je da je nakon katastrofe u Černobilju u Jugoslaviji donet moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i da je on još na snazi.
"Mi koji smo bili za nuklearnu energiju i koji smo planirali da se tih godina izgrade nove četiri nuklearke u Jugoslaviji, dve bi bile sigurno u Srbiji, to je velika šteta što nije urađeno. Međutim, taj moratorijum je ostao i dan danas", navodi Plećaš.
Smatra da taj moratorijum nema nikakvu svrhu u Srbiji i da su Hrvati i Slovenci pocepali taj zakon i imaju svoj nuklearni program.
"Srbija je okružena sa 18 nuklearki na 400, 500 kilometara od naše granice. Dovoljno bi bilo da se nešto desi u Bugarskoj u Kozloduju i da za dva sata vetar nanese", dodao je on.
Ističe da je taj moratorijum sprečio i mlade da studiraju nuklearane tehnologije i da 25 godina nemamo stručnjake iz te oblasti.
Ključno je i odlaganje nuklearnog otpada, a Plećaš kaže da to pitanje dolazi kasnije i da je u ovom trenutku ključno da se rat okonča i da nijedna nuklearka ne bude povređena.
"Nuklearna energija jedina budućnost, drugih energenata neće biti"
Sve nukelarne elektrane imaju sobe za simulaciju eventualnih akcidenata. Plećaš navodi da je obuka zaposlenih jako važna, a da su kada "Krško" građen šest, sedam godina pre toga ljudi išli na obuke u inostranstvo.
"Ne može svako da radi na elektrani ili da završi neki kurs. To su ozbiljne obuke koja dozvoljavaju ljudima da upravljaju ovako ozbiljnim sistemima", poručuje Plećaš.
Ističe da svaka nukelarna elektrana ima svoj poseban sistem zaštite i kontrole.
Od početka ratnog sukoba u Ukrajini u svetskoj javnosti dosta je i dezinformacija o radijaciji. U strahu od zračenja građani u Italiji, Austriji, Belgiji ljudi kupuju tablete joda. Plečaš poručuje da je to potpuno nepotrebno, a čak i opasno.
"Zaštitom ljudskog zdravlja treba da upravljaju lekari. Mi imamo naš direktorat koji je u stalnom kontaktu sa Međunardnom angecijom za atomsku energiju i njihov zadatak je da prenesu sve informacije koje ceo svet treba da ih zna i šta i kako treba reagovati pogotovu po pitanju zaštite građana", dodaje on.
I pored svih ovih dešavanja ni Evropa ni svet se ne odriču nuklerne energije, a u pripremi je gradnja čak sto nuklerki. A zbog energetske krize Nemačka, Belgija spremne su i da odlože zatvaranje svojih preostalih nuklerki.
"Ja sam apsolutno siguran da je nuklearna energija jedina budućnost, jer kroz 200, 250 godina nestaće drugih energrneta – uglja, nafte, gasa neće biti. Ostaće jedino nuklearna energija ta koja će nadomestiti sve ovo ostalo. Samo zemlje koje razmišljaju o nuklearnoj energiji – Kina, Indija, Japan, Koreja one moraju da grade nuklearke da bi svoju industriju i prosperitet obezbedile", objašnjava Plećaš.
(Espreso / RTS)