BIVŠA ODBOJKAŠICA OSTALA NEPOKRETNA POSLE STRAVIČNE NESREĆE! Milica danas živi punim plućima! (FOTO)

Nekadašnja odbojkašica Milica Knežević imala je samo petnaest godina kada je doživela stravičnu saobraćajnu nesreću posle koje je ostala nepokretna.

Uprkos svemu tome, Milica je izabrala da bude pobednik i bavi se stvarima koje su joj bile nezamislive neposredno posle nesreće.

- Bilo je trenutaka kada sam samo plakala jer apsolutno ništa sama nisam mogla da uradim. Moja mama i moj dečko bili su sve vreme uz mene i videvši da je njima mnogo teže nego meni, osvestila sam se i rekla sebi: "Ajmo, Milice, šta je bilo, bilo je" – kaže za Objektiv ova hrabra devojka iz Zrenjanina kojoj se život promenio preko noći te kobne 2009. godine, kada je automobil kojim je upravljao njen otac udario u zaštitnu ogradu u blizini njihove kuće i prevrnuo se na krov.

Milica je zadobila prelom kičmene moždine, provela je više od godinu dana po bolnicama u Srbiji, ležeći u krevetu i posmatrajući ljude oko sebe kako je žale. A onda je rešila da se bori.

Iako je prošlo trinaest godina od nesreće, Milica priznaje da period "kada se ponovo rodila" nikada neće zaboraviti.

- Takve stvari se ne zaboravljaju, ali drugačije gledam na njih. Naučila sam da živim sa povredama, shvatila sam svoje telo koje sada drugačije funkcioniše, izborila sam se sa predrasudama i uspela sam da ponovo izgradim svoj život. Кada se zatvoriš u četiri zida i plačeš, šta zapravo imaš od toga? Moraš da pronađeš način i da daš šansu svom novom životu. Meni su ogroman vetar u leđa bili porodica, prijatelji i ljudi koji su se našli u sličnim situacijama kao i ja. Danas, kada na tribinama o bezbednosti u saobraćaju pričam o svom iskustvu, shvatam da sam pobedila taj najteži deo, suočavanje sa samom sobom. Sada je sve lakše, osim nepristupačnih terena na koje nailazim.

Nekada aktivna odbojkašica koja je samo dve nedelje pre nesreće sa svojim timom osvojila prvo mesto u ligi, Milica se danas bavi plivanjem, ronjenjem, veslanjem, a skakala je padobranom i iz aviona na 3.000 metara.

- Odbojka je bila jedan lep period u mom životu. Tada sam se isključivo bavila njom, dok sam sada naučila da radim i druge stvari. Plivala sam pre povrede i mislila sam da više neću plivati jer mi je bilo nezamislivo da neko pliva, a ne koristi noge. Кada sam se oslobodila straha i pronašla način kako da se održavam na vodi i kako da kontrolišem telo, to je bilo to. Volim i da putujem i da upoznajem nova mesta zajedno sa mojim dečkom.

Milica radi u jednoj softverskoj kompaniji u Zrenjaninu koja je obezbedila sve uslove kako bi se ona osećala kao i ostali zaposleni.

- Ništa im nisam tražila. Samoinicijativno su omogućili pristupačan toalet i prilaz zgradi. Navikla sam se u potpunosti. Bilo je, recimo, teško tokom školovanja. Srednju školu morala sam da završim vanredno, dok sam se za fakultet snalazila s obzirom na to da su se predavanja održavala na spratovima.

Prisećajući se tog dana kada je krenula na utakmicu da bodri dečka, Milica ističe da ni u jednom trenutku nije krivila oca za nesreću.

- Nikada, zaista. Verovatno tada njegova razmišljanja nisu bila u dobrom smeru, ali on nikada nije hteo da se meni dogodi nešto loše. Ja sam ga pozvala da me odveze, nisam ni znala da se nalazio u kafani i da je pravo iz nje došao po mene - rekla je Milica u intervjuu za "Objektiv".

Iako su joj šake paralizovane, Milica uspeva da nalakira nokte, sama sebi uvija kosu, vežba u teretani, a ponovo je usavršila pisanje i crtanje.

(Espreso/Objektiv)