OVE STVARI O HOLESTEROLU MORATE ZNATI, NIMALO NIJE NAIVNO: Od suštinskog je ZNAČAJA PO VAŠE ZDRAVLJE!

Čak i ako ne konzumirate namirnice životinjskog porekla, vi i dalje u svom organizmu imate holesterol. To je zbog toga što ga vaša jetra proizvodi.

O holesterolu se puno priča, ali relativno mali broj ljudi zaista zna šta je holesterol i kakav uticaj on ima na zdravlje.

Holesterol je neophodan sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije. Štetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno većim koncentracijama od normalnih.

Sledećih nekoliko informacija o holesterolu bi trebalo znati:

Holesterol se može naći samo u namirnicama životinjskog porekla

Postoje dve vrste: prehrambeni holesterol i holesterol u krvi. Prehrambeni holesterol se može naći samo u namirnicama i to onim koje su životinjskog porekla, jer životinje prirodno proizvode ovu supstancu. Dakle, kada konumirate namirnice životinjskog porekla (jaja, meko i mlečni proizvodi, meso, morski plodovi) vi unosite holesterol koji su proizvele životinje.

Namirnice biljnog porekla ne sadrže holesterol pa ako, na primer, na tegli džema vidite natpis: “Bez holesterola”, znajte da on nije uklonjen – on se tamo, jednostavno, nikada nije ni nalazio.

Holesterol je od suštinskog značaja za vaše zdravlje

Čak i ako ne konzumirate namirnice životinjskog porekla, vi i dalje u svom organizmu imate holesterol. To je zbog toga što ga vaša jetra proizvodi, a on je neophodan za nekoliko ključnih funkcija, uključujući proizvodnju hormona, vitamina D i supstanci koje vam pomažu da varite hranu.

Iako je on od vitalnog značaja, ne smatra se bitnom hranjivom materijom odnosno nečim što morate dobiti iz hrane, kao što su, recimo, vitamin C i kalijum. To je zbog toga što vaš organizam proizvodi količine koje su vam potrebne.

Postoje “dobre” i “loše” vrste holesterola u krvi

Sigurno ste čuli da postoje dve vrste holesterola – dobri (HDL) i loši (LDL) holesterol. HDL i LDL su, zapravo, nosioci holesterola koji se nazivaju lipoproteinima. HDL je dobar, jer nosi holesterol od arterija ka jetri, odakle se on može eliminisati iz vašeg organizma. LDL ima suprotan efekat. Previše LDL-a može uticati na stvaranje plaka koji može začepiti ili suziti arterije i stvoriti upale. Ovaj sled događaja može dovesti do pokretanja ugruška kroz krvotok što može izazvati srčani i/ili moždani udar. Nakupljeni plak takođe može izazvati različite probleme sa arterijama.

Prehrambeni holesterol ne utiče na nivo holesterola u krvi u onolikoj meri koliko se to ranije smatralo

Ranije se mislilo da konzumiranje namirnica koje sadrže holesterol povećavaju nivo holesterola koji vaše telo prirodno proizvodi čime se povećava njegova količina u krvi. Verovalo se da je to rizično zbog toga što bi prevelike količine holesterola u krvi mogle povećati rizik od srčanih oboljenja. Najnovija istraživanja to pobijaju, jer su dokazala da ne postoji značajna veza između konzumiranja prehrambenog holesterola i holesterola u krvi.

Skoro svi mediji koji su preneli ovu poslednju vest spomenuli su da više ne postoji granica za unos holesterola, ali to ne znači da je sada zdravo da unosite pljeskavice ili pice sa kobasicama. Istraživači su i dalje zabrinuti oko povezanosti holesterola u krvi i zasićenih masti iz hrane, kao i onih koje se mogu naći u siru.

Godinama se preporučivalo da dnevni unos holesterola ne bi smeo biti veći od 300 mg. Jedno žumance, na primer, sadrži oko 185 mg holesterola, 60 grama nemasne junetine ili govedine sadrži oko 60 mg, a jedna kašika putera oko 30 mg holesterola.

Pravilna ishrana

Iako istraživanja pokazuju da niži unos zasićenih masti nije povezan sa manjim rizikom od srčanih oboljenja, to nije cela priča. Rizik leži u onome čime mijenjate namirnice koje sadrže zasićene masti. Kada smanjuju unos zasićenih masti, ljudi obično “dopune” ishranu ugljenim hidratima i na taj način smanjuju zaštitni nivo HDL holesterola i povećavaju nivo triglicerida – kombinacija koja zapravo može povećati rizik od srčanih oboljenja, prenosi minimagazin.info.

Brojna istraživanja su pokazala da zamena namirnica, kao što su puter i sir, mastima biljnog porekla, kao što su maslinovo ulje i avokado, može pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.

Sigurno već znate: treba unositi manje šećera i prerađenih namirnica, a više namirnica biljnog porekla, kao što su povrće, voće i integralne žitarice. Dakle, ako unosite holesterol iz, recimo, jaja, onda istovremeno treba uneti i hranjive materije biljnog porekla. To je dobra i zdrava ishrana.

(Espreso/Vijesti.me)