nedokučivi svemir
12 NAJČUDNIJIH objekata u SVEMIRU za koje NIKADA NISTE ČULI! (FOTO) (VIDEO)
Nedavno su naučnici uspeli da uhvate ponavljajući tzv. brzi radio rafal, koji je bljesnuo šest puta zaredom, to je drugi takav signal ikada viđen i jedan koji bi im mogao pomoći da razotkriju ovu misteriju
Univerzum je čudan i ta činjenica se ne dovodi u pitanje.
Samo pogledajte oko sebe i videćete razne vrste čuda - floru i faunu koje se same reprodukuju, puze po plavoj kugli polurastopljenog kamena prekriveni tankom, tvrdom školjkom i tankim slojem gasova.
Ipak, naša sopstvena planeta predstavlja samo mali deo neobičnih fenomena koji se mogu pronaći širom kosmosa, a astronomi svakog dana otkrivaju nova iznenađenja.
1. Misteriozni radio signali
Od 2007. istraživači primaju ultrajake radio signale koji traju samo nekoliko milisekundi. Ovi zagonetni bljeskovi se nazivaju brzi radio rafali (FRB) i izgleda da dolaze sa milijardu svetlosnih godina udaljenosti (oni nisu vanzemaljci, to nikada nisu vanzemaljci).
Nedavno su naučnici uspeli da uhvate ponavljajući tzv. brzi radio rafal, koji je bljesnuo šest puta zaredom, to je drugi takav signal ikada viđen i jedan koji bi im mogao pomoći da razotkriju ovu misteriju.
2. Nuklearna pasta
Najjača supstanca u univerzumu nastaje od ostataka mrtve zvezde. Prema simulacijama, protoni i neutroni u smežuranoj ljusci zvezde mogu biti podvrgnuti sumanutom gravitacionom pritisku.
3. Haumea ima prstenje
Patuljasta planeta Haumea, koja kruži u Kajperovom pojasu iza Neptuna, veoma je neobična. Ima čudan izdužen oblik, dva meseca i dan koji traje samo 4 sata, što ga čini najvećim objektom koji se najbrže vrti u Sunčevom sistemu. Ali 2017. godine, Haumea je postala još čudnija kada su astronomi posmatrali kako prolazi ispred zvezde i primetili izuzetno tanke prstenove koji kruže oko nje, koji su verovatno rezultat sudara negde u dalekoj prošlosti.
4. Mesec sa mesecom
Šta je bolje od meseca? Mesec koji kruži oko meseca, koji je internet proglasio mesečevim mesecom. Takođe poznati kao submesec, "moonitos", "grandmoons", "moonettes" i "moooons".
Mesečevi su još uvek samo teoretski, ali nedavni proračuni sugerišu da ništa nije nemoguće kada je njihovo formiranje u pitanju. Možda bi ga astronomi jednog dana mogli otkriti.
5. Galaksija bez tamne materije?
Tamna materija — nepoznata supstanca koja čini 85 procenata sve materije u univerzumu — je čudna. Ali naučnici su barem sigurni u jednu stvar: tamna materija je svuda.
Dakle, članovi tima su u čudu češali svoje glave zbog neobične galaksije koju su uočili u martu 2018. i koja je izgledala gotovo da ne sadrži tamnu materiju.
Naknadni rad sugerisao je da nebeska neobičnost zaista sadrži tamnu materiju, iako je nalaz paradoksalno dao verodostojnost alternativnoj teoriji koja tvrdi da tamna materija uopšte ne postoji. Saberite se, astronomi!
6. Najbizarnija zvezda
Kada su astronom Tabeta Bojadžijan sa Državnog univerziteta Luizijane i njene kolege prvi put videli zvezdu poznatu kao KIC 846285, bili su zbunjeni.
Nazvan Tabijeva zvezda, objekat bi padao u sjaj u nepravilnim intervalima i u neparnom vremenskom periodu, ponekad i do 22 procenta.
Naučnici su se pozivali na različite teorije, uključujući mogućnost vanzemaljske megastrukture, ali danas većina naučnika veruje da je zvezda okružena abnormalnim prstenom prašine koji izaziva zamračenje.
7. Visoko električni Hiperion
Titula najčudnijeg meseca u Sunčevom sistemu mogla bi da pripadne mnogim nebeskim objektima — Jupiterovom preterano vulkanskom mesecu (IO - ili Jupiter I, je najdublji i treći po veličini od četiri Galilejeva meseca planete Jupiter), Neptunovom Tritonu koji izbacuje gejzire.
Ali jedan od najčudnijih izgleda je Saturnov Hiperion, nepravilna stena sa brojnim kraterima. NASA-in svemirski brod Kasini, koji je posetio Saturnov sistem između 2004. i 2017. godine, takođe je otkrio da je Hiperion napunjen "snopom čestica" statičkog elektriciteta koji izlazi u svemir.
8. Vodeći Neutrino
Pojedinačni, visokoenergetski neutrino koji je udario na Zemlju 22. septembra 2017. nije, sam po sebi, bio toliko neobičan. Fizičari u "IceCube Neutrino" opservatoriji na Antarktiku vide neutrine sličnog nivoa energije najmanje jednom mesečno.
Ali ovaj je bio poseban jer je bio prvi koji je stigao sa dovoljno informacija o svom poreklu da bi astronomi mogli da usmere teleskope u pravcu iz kojeg je došao. Shvatili su da ga je pre 4 milijarde godina na Zemlju bacio plameni blazar- supermasivna crna rupa u centru galaksije koja je trošila okolni materijal.
9. Živa fosilna galaksija
DGSAT I je ultradifuzna galaksija (UDG), što znači da je velika kao galaksija poput Mlečnog puta, ali su njene zvezde raspoređene tako tanko da je skoro nevidljiva.
Ali kada su naučnici videli sablasni DGSAT 1 2016. godine, primetili su da je potpuno sam, za razliku od drugih UDG-a, koji se obično nalaze u klasterima. Njegove karakteristike sugerišu da se bledi objekat formirao tokom sasvim drugačije ere u univerzumu, unazad samo milijardu ili više godina nakon Velikog praska, čineći DGSAT 1 živim fosilom.
10. Dvostruka slika kvazara
(Kvazar je izuzetno svetlo aktivno galaktičko jezgro, koje pokreće supermasivna crna rupa, sa masom u rasponu od miliona do desetina milijardi solarnih masa, okruženo gasovitim akrecionim diskom)
Masivni objekti zakrivljuju svetlost, dovoljno da mogu da iskrive sliku stvari iza sebe. Kada su naučnici koristili svemirski teleskop Habl da bi uočili kvazar iz ranog univerzuma, koristili su ga da procene stopu širenja univerzuma i otkrili da se danas širi brže nego što je bio tada - nalaz koji se ne slaže sa drugim merenjima. Sada fizičari treba da shvate da li su njihove teorije pogrešne ili se dešava nešto drugo veoma čudno.
11. Infracrveni prenos iz svemira
Neutronske zvezde su izuzetno gusti objekti nastali nakon smrti obične zvezde. Obično emituju radio talase ili zračenje veće energije kao što su rendgenski zraci, ali u septembru 2018. astronomi su otkrili dugačak tok infracrvene svetlosti koja dolazi od neutronske zvezde udaljene 800 svetlosnih godina od Zemlje – nešto što nikada ranije nije primećeno.
Naučnici su predložili da bi disk prašine koji okružuje neutronsku zvezdu mogao da generiše signal, ali konačno objašnjenje tek treba da se pronađe.
12. Odmetnička planeta sa aurorama
Kroz galaksiju plutaju planete lutalice, koje su gravitacione sile odbacile od svoje matične zvezde. Jedna posebna posebnost u ovoj klasi je poznata kao SIMP J01365663+0933473, objekat veličine planete udaljen 200 svetlosnih godina, čije je magnetno polje više od 200 puta jače od Jupiterovog. Ovo je dovoljno snažno da generiše blistavu auroru u svojoj atmosferi, što se može videti pomoću radio teleskopa.
(Espreso / Msn)