ESPRESO INTERVJU NEDELJE
EKSKLUZIVNI INTERVJU Vuk Drašković: Da me nisu izdali, bio bih predsednik, ne bi bilo rata na Kosovu i NATO bombi (FOTO) (VIDEO)
- Situacija je u mnogo čemu gora nego pre 25 godina, pa čak ni u vreme koje je prethodilo NATO bombardovanju Srbije. Nije se moglo zamisliti nešto ovako u srpskim medijima, da se ovako javno, kroz blato provlače ambasadori kojima smo ovde domaćini
Vuk Drašković, političar i književnik, predsednik i osnivač SPO, u intervjuu za Espreso priča o novoj knjizi "Isečci vremena", o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, zašto je podržao premijera, gde bi bila Srbija da je krenula drugim putem 9. marta, šta bi se desilo '97. da je ispoštovan koalicioni sporazum, prema njegovim rečima, najbolje koalicije ikada stvorene, ko je rušio izbore, ko je kriv za pad SPO, o Šešeljevoj ulozi na političkoj sceni Srbije, američkim izborima i Trampovoj pobedi, kako će Srbija pamtiti Miloševića, Đinđića, Koštunicu, Tadića, ko će ostaviti većeg traga u srpskoj politici - Đinđić ili Vučić, da li će Srbija priznati Kosovo, ali i da li će se ikada posvetiti samo književnosti.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Promovišete knjigu "Isečci vremena", koja sadrži vaše tekstove, govore i intervjue od 1989. do danas. Je l' možete da nam kažete nešto više o tome?
- Sadržaj je u naslovu. Nisu to ni svi govori, ni intervjui, jer onda bi to bili tomovi. Odabrao sam neke tekstove, a neke ne u celini, za poslednjih 26 godina, počevši od onog najspornijeg intervjua magazinu "Start" 1989. godine kada još nisam bio u politici, i kada sam, kažu, bio jedan od barjaktara srpskog ekstremnog nacionalizma. Da vidimo da li su ti stavovi baš takvi, i ako jesu da se vidi dalji razvojni put Bore Šnajdera, i moj razvojni put, i osnivanje stranke, i ta neprekinuta nit cilja za koji se stranka borila, i podnosila najveće žrtve od svih stranaka u Srbiji.
U knjizi podsećate čitaoca na ono što je suština i neprekidna nit vašeg političkog i književnog rada od 1990. do danas. A šta je to zapravo?
- Devedesete smo kazali Srbija u Evropi, Srbija na Zapadu. Kasnije smo to dopunjavali sa Srbija bezuslovno u NATO, da bismo to saželi posle 2000. godine u Brisel preko Vašingtona, u Evropsku uniju preko NATO alijanse, i od tog svog strateškog cilja Srbija na Zapadu, do Srbije koja bi bila postavljena na svoje prekomunističke temelje. Pa do Srbije očišćene od nečega što nije taknuto i što vlada Srbijom neprekinuto do dana današnjeg, a to su te komunističke tajne službe bezbednosti, koje ne daju Srbiji da se oslobodi, i da krene u budućnost.
Rekli ste da je danas ista situacija kao pre 26 godina, a ipak ste podržali premijera. Zašto?
- Situacija je u mnogo čemu gora nego pre 25 godina, pa čak ni u vreme koje je prethodilo NATO bombardovanju Srbije. Nije se moglo zamisliti nešto ovako u srpskim medijima, da se ovako javno, kroz blato provlače ambasadori kojima smo ovde domaćini. Pre svega mislim na američkog ambasadora. Nema zemlje na svetu u kojoj se događa takva bruka sem Srbije, pa rečnik tabloida, u stvari rečnik službi koje stoje iza njih je nepodnošljiviji, krcatiji mržnjom i ludilom, beščašćem, nego što je to bilo pre 26 godina, a da ne zaboravimo da mi u Srbiji pre 26 godina nismo imali neke univerzitete za vaspitanje naroda, poput Farme, Parova. Podržao sam premijera iz dva razloga. Odlučno je rekao nekoliko stvari koje sam pozdravio.
