POSLANICA IZ MAGAREĆE KLUPE: Ono što se Ljupki dešava u Skupštini je prava SRAMOTA! (FOTO) (VIDEO)

Kada govorimo o osobama sa invaliditetom, a pre svega o osobama koje koriste invalidska kolica i o tome koliko je njihov život zapravo bez barijera, možemo zaključiti da se prepreke nalaze na svakom mestu, i da to nije zaobišlo ni najviše zakonodavno telo, a to je Narodna Skupština republike Srbije.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ovako za Espreso priču o poteškoćama kretanja osoba sa invalidskih kolica počinje Ljupka Mihajlovska, poslanica pokreta "Dosta je bilo".

- Iako vam u javnosti možda deluje da uspešni imaju manje teškoća nego prosečna osoba sa invaliditetom, to realno nije tačno! Od samog ulaza u skupštinsku zgradu osobe sa invaliditetom suočavaju se sa preprekom zapravo već na parkingu jer ne postoji obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom koje voze automobil - priča ona.

BILI SMO U ZABRANJENOJ ZEMLJI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM: A nismo mrdnuli iz Beograda! (VIDEO)

Ljupka se dosta puta suočavala sa problemima. Na glavni ulaz Skupštine, kuda ulaze svi poslanici ne može da uđe...

Osim toga, ona ne može da sedi sa svojom poslaničkom grupom, jer je smeštena, kako kaže, u magareću klupu!

- Mesto na kom ja sedim, i do kog jedino mogu da dođem nalazi se ne u poslednjem redu, već u redu iza njega! Pored mene niko ne može sesti i zbog toga često sedim sama...

Poslanici je uskraćeno i ono osnovno. U Skupštini, prema njenim rečima, postoji toalet koji je prilagođen osobama sa invaliditetom, ali on nije u funkciji već duže od mesec dana.

- Ti toaleti su u rekonstrukciji i praktično ne mogu da se koriste na adekvatan način. Trenutno ne postoji mogućnost da se pusti voda i to premostimo tako što postoji jedna kanta u kojoj meni sipaju vodu i ja na taj način simuliram puštanje vode. To je velika sramota, da se tako nešto radi u 21. veku! - priča sagovornica Espresa.

Osim osnovnih potreba, koje nikako ne bi smele da joj budu uskraćene, njoj je i samo kretanje po zgradi Skupštine otežano. Naime, lift u ovoj zgradi nije prolagođen korisnicima invalidskih kolica. Da bi ušla u lift Ljupka mora dobro da se pomuči, a jednom se čak i zaglavila!

- Srećom, sa mojim kolicima nekako uspem da uđem u lift jer su manuelna, moram malo da izmanevrišem i pomučim se...

Ipak, nije sve tako crno. Kako kaže, ona ima tu privilegiju (ako se to tako može nazvati) da ima ličnog asistenta koji joj pomaže.

I to je, kako se i zaključuje jedina "privilegija" koju ima.

Osobe sa invaliditetom trebalo bi da imaju ista prava kao svi.

Ipak, da li ravnopravnost zaista postoji?

Doživljavaju neprijatnosti i suočavaju se sa barijerama svuda. Na ulici, ulasku u prodavnicu, apoteku, banku...pa čak i u - Skupštini.

Šta bi bilo da nisu u službi naroda?

(Suzana Trajković)