Vitomir Mihajlović: Teško je Romima objasniti da nije bogatstvo imati 10 dece koja gladuju!

Predrasude, stereotipi, socijalna distanca, nepoverenje, progon, siromaštvo, diskriminacija, nezaposlenost.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ovo su samo neki od problema sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalne manjine koji žive u Srbiji.

O njihovom položaju danas, ali i o svim problemima sa kojima se susreću pričali smo sa prof. Vitomirom Mihajlovićem, predsednikom Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, koji je bio gost naše redakcije.

*Kakav je danas položaj Roma u Srbiji?

Znatna je razlika između položaja Roma u perioda pre 2000. godine i perioda od 2000. godine do danas. Pre 2000. godine pripadnici romske nacionalne zajednice su bili etnička grupa. Tada nisu mogli da ostvaruju prava koja su namenjena manjinskim zajednicama. Sva ta prava nismo mogli da konzumiramo jer su nisu odnosila na etničku grupu, ili tada najveća manjinska zajednica u Jugoslaviji.

Od 2000. godine počinje proces da se priznavanja statusa nacionalne manjine i on je završen 2002. godine kada je na Skupštini izvršena promocija i priznavanje davanja statusa nacionalne manjine romske zajednice.

Od tada počinjemo da konzumiramo sva ta prava.

Danas možemo reći da napredak postoji.

Kao nacionalna zajednica - manjina mi imamo pravo da svoja kolektivna ili pojedinačna prava koristimo tako što ćemo osnovati Nacionalni savet romske zajednice, pa je tako 2003. godine on i osnovan. Tada smo imali nadležnosti u četiri oblasti koje su za nas bile prioritetne, a među kojima je najbitnije - obrazovanje.

Ono što je činjenica jeste da smo dobili legitimitet u predstavljanju romske nacionalne zajednice. Pre 2000. godine kad god smo se obraćali ispred neke organizacije ili neke naše asocijacije govorili su nam: "pa svi ste vi nama ravnopravni". Jer, ako smo za jedan isti problem sa više strana poslali zahtev za njegovo rešavanje, onda oni kažu "Vidite, morate vi Romi da sednete i da se dogovorite, da se ujedinite i da je jedinstveno nastupite prema nama, i da onda mi možemo da rešavamo vaš problem", konkretno u obrazovanju.

- Tako se jednostavno otaljavalo rešavanje tog problema. Romska nacionalna zajednica godinama je ostajala na marginama u rešavanju određenih problema.

. A tek da ne govorimo o oblastima stanovanja, zapošljavanja, socijalnih prilika, koje su koje su u nadležnosti države i ona bi trebalo da ih rešava.

U ovim oblastima mi smo se direktno uključivali i za 10 godina uspeli da u tim poljima imamo određeni napredak zato što smo pre svega pokrenuli dekadu inkuzije Roma koja je bila vrlo važan projekat koji je bio interesantan za zemlje jugoistočne Evrope, među kojima je bila i Srbija. U tom velikom projektu koji je pokrenut od strane evropske unije cilj je bio da se poboljša položaj pripadnika romske nacionalne zajednice.

Ovaj projekat takođe je bio usmeren i na stanovanje i zdravstveni položaj Roma, kao i zapošljavanje i obrazovanje.

Činjenica je da za ovih 10 godina od kako radimo na procesu integracije romske nacionalne zajednice - najvažnije je usvajanje stateškog dokumenta na nacionalnom nivou od strane Vlade Republike Srbije - kaže naš sagovornik.

Rezultatima ove strategije ne možemo biti u potpunosti zadovoljni iz razloga što učešće Roma nije bilo delotvorno. Mogli smo samo da damo komentare na završni dokument a da te komentare niko nije ni prihvatio ni usvojio.

Takođe, nije postojalo odgovorno lice koji bi učestvovalo u donošenju i sprovođenju odluka zbog čega napretka gotovo da nije bilo.

Možemo da kažemo da je taj projekat propao. Govorilo se o velikim sredstvima usmerenih prema romskoj nacionalnoj zajednici. Ti projekti koji su sprovedeni, a čiji bi krajnji korisnik trebalo da budu romska zajednica i Romi - nisu imali nikakve koristi! Vidljivih rezultata nije bilo, i i dalje ih nema, osim u oblasti obrazovanja.

Na osnovu inicijative Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice, pokrenuli smo afirmativne mere za upis učenika po posebnom programu, kako u srednje škole, tako i na fakultete. Ova mera, koja je sprovedena zajedno sa Ministarstvom prosvete i tadašnjim Ministarstvom za ljudska i manjinska prava za 10 godina dalo je dobre rezultate jer je pre svega omogućila da se romski učenici i studenti upišu u srednje škole i na fakultete.

Stvorena je baza za upisivanje na fakultete i u srednje škole.

Tako smo po prvi put mogli da upišemo veliki broj dece na budžet Republike Srbije. U prilog tome govori činjenica koja pokazuje da je pre 2000. godine to bio broj od dva ili tri studenta, a 2015. godine upisano više od 300 studenata u prvu godinu. Ove godine smo u srednje škole afirmativnim merama upisali 1.600 učenika. Pre samo 30 godina bilo ih je 40, što je veliki napredak. Znatno je podignuta svest roditelja da treba da školuju svoju decu i da je to jedini put za izlazak iz začaranog kruga generacijskog siromaštva koje prati romsku nacionalnu zajednicu. Ono što jeste činjenica jeste da je to jedini put za brže integracije Roma.

*Šta se dešava na polju zapošljavanja Roma? Koliko je njima lako da pronađu posao i da li diskriminacija postoji?

- Period od pre 2000. godine, obeležio je kod Roma neobrazovanje, dok je sada situacija mnogo bolja u odnosu na tadašnji period. Sada već postoje dve generacije obrazovanih Roma koji su završili fakultet, čak imamo i magistre i doktore nauka različitih profila.

Problem je taj što nama doktori koji su završili medicinu čekaju na birou od tri do pet godina i nemaju posao. Pravnik na posao čeka već sedam, osam godina.

Znamo da se na birou rada inače dugo čeka posao, ali kako je ovo afirmativna mera zapošljavanja, trebalo bi da država nađe mogućnost da ih zaposli u javnim institucijama. Imate vrlo lošu sliku kada čovek završi fakultet, a onda prodaje kese na pijaci da bi prehranio porodicu - dodaje prof. Mihajlović.

Mladi Romi nemaju motivaciju za dalje školovanje i po rečima predsednika kažu:: "pa zašto ja da gubim vreme na obrazovanje kad ću svakako prodavati nešto na pijaci..." i tako pomisli "pa onda ću odmah da krenem da prodajem".

To je vrlo ružna i loša slika o suzbijanju diskriminacije romske nacionalne zajednice. To je jedina prepreka koja upravo sprečava da se romska nacionalna zajednica integriše i zaposli na određenim mestima.

Diskriminacija svakako postoji. Imali smo problem kad smo hteli da iškolujemo jednog mladog kuvara koji je Rom. Poslat je na praksu u jednom hotelu, a direktor je rekao: "ne želim da mi Rom bude kuvar". Mnogi poslodavci su pokazali tu diskriminaciju. Kada vide i prepoznaju Roma, ne žele da ga zaposle. Ili kažu da su sva mesta popunjena ili mu direktno kažu razlog zbog kog ne žele da ga zaposle.

Ne znam da li znate za slučaj javnog oglasa, koji je izašao prošle godine, a koji je tražio berače malina. Taj čovek je napisao da se traži određeni broj radnika, a na kraju piše: "ovo se ne odnosi na Rome jer ne želim da stvorim problem sa drugim ljudima koji beru maline".

*Koliki problem pripadnici romske nacionalne zajednice imaju u društvu?

Na osnovu jednog procenta roma koji žive u nehigijenskim naseljima donosimo sud da svi Romi tako žive i da se svi tako ponašaju.

Ako vidite nehigijensko naselje koje je bilo u Belvilu, ne možemo doneti sud da svi pripadnici romske nacionalne zajednice tako žive. Romi žive u mahalama, naseljima koja su prepoznatljiva. U tim naseljima ima prelepih kuća, prepoznaje se infrasrtuktura, da se deca školuju, svest roditelja je drugačija u odnosu na ono što se dešava u nehiginenskim naseljima.

Ne možemo da kažemo da su Romi narod koji ne voli da radi ili da se ponaša destruktivno u odnosu na sve druge. Mi smo miroljubiv narod, a naši običaji, tradicija, kultura i muzika su prepoznatljivi u celom svetu. Imamo vrsne umetnike, muzičare, sportiste koji su bili reprezentativci ove države, kao na primer čuveni bokser Šaćirović, zatim pevač Šaban Bajramović, razni glumci, fudbaleri.

Imamo i Roma koji je pilot, jednog koji je načelnik plastične hirurgije, pukovnik i vojno lice, neki od njih su već generali... Imamo i profesore, lekare...To je dokaz tome da ima dosta obrazovanih Roma. Tim ljudima titule omogućavaju da se integrišu u društvo. Iz generacije u generaciju ta situacija se poboljšava. Kad jedan Rom završi fakultet, on se integriše u društvo i svoju decu drugačije vaspitava, sebe obezbedi stambeno, i više ne postoji problem diskriminacije.

Kad sam završio fakultet, ni ja više nikad nisam osetio diskriminaciju. Kad sam predavao na fakultetu, i kad sam počeo da se bavim politikom, nisam osećao nikakvu diskriminaciju baš zato što sam obrazovan.

Ono što je najbitnije je da deo odgovornosti ne snosi samo država i organi, već i sama romska nacionalna zajednica. Roditelj ne može sebi da dozvoli da živi od socijalne pomoci, da pije pivo dok deca provode dane na pijaci.

*Koliko je vama teško da se izborite upravo sa tim problemima?

- Vrlo je teško, ali nekako uspevamo da uz pomoć države utičemo i obučimo, ali i podignemo svest samih roditelja. Potrebno je podići im svest o značaju obrazovanja, da svoju decu treba da uključe u obrazovni sistem, da ne postoji rana udaja, ženidba, i da postoji kontrola porodice pre svega.

- Neophodno je probuditi im svest o tome da nije sreća samo u tome da imaju puno dece koje ne mogu da prehrane, nego da se to svede na određenu meru.

- Tako ćemo rešiti problem tog generacijskog siromaštva, i obrazovati ih umesto da ih prepuštamo ulici.

Susrećemo se sa određenim barijerama kad je u pitanju sprovođenje javne politike kad su u pitanju Romi. Mi smo inače jedna od većih manjinskih zajednica, ima nas negde od 600 do 800 hiljada pripadnika romske nacionalne zajednice u Srbiji, a ne 150.000 koliko je prikazano zvanično.

Migracije su česte, pa je zato ta brojka promenljiva.

Kada govorimo o javnim politikama, mi smo uvek bili obmanuti.

Obećavaju se da će se rešiti problemi romske nacionalne zajednice. Dok traju izbori oni nas smatraju kao statistički broj: Koliko će Roma izaći na izbore i dati glas određenoj partiji? Posle završetka izbora više se ne sete Roma.. Meni je dosta tih godina neostavarenih obećanja. Svesni smo teškog stanja u zemlji, ali je i položaj Roma bitan. Korak po korak ova država i ova vlada neke probleme moraju rešiti.

Politička volja sada postoji prema romskoj nacionalnoj zajednici, to se vidi pre svega u uključivanju i izradi novog statičkog dokumenta za Rome, u koji je uključen veliki broj stručnih Roma.

To je nova strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2016. do 2025. godine.

Između ostalog, ispred Vlade republike Srbije stvoren je Ekspertski tim Roma, u kome ima stručnjaka iz određenih oblasti koji nisu Romi.

Na čelu međuresorne grupe koja je vodila ceo posao oko izrade Statičkog dokumenta izabran je po prvi put Rom.

Mislim da je taj dokument uspešno završen i on ide na usvajanje u Vladi republike Srbije, Takođe, imamo akcioni plan koji će naredne tri godine sprovoditi sve one mere kojima smo se mi obavezali u Poglavlju 23 prema romskoj nacionalnoj zajednici. Decidirano je rečeno, da dok se ne reši problem romske nacionalne zajednice i ne vidi napredak u položaju Roma biće jedno od prepreka Srbije u Evropsku uniju. Od ove Vlade očekujem da ćemo imati konstruktivna rešenja koja se tiču romske nacionalne zajednice, a prioritet je zapošljavanje Roma.

Od celokupne populacije romske nacionalne zajednice čak 95 odsto nema stalno zapošljenje, a mnogo je porodica koji koriste socijalnu pomoć. Zato je njihovo zapošljavanje u javnom sektoru prioritet.

*Kako pitanje Roma može da utiče na evrointegracije?

Ako se ne ispuni sve ono što smo se dogovorili sa Evropskom komisijom to bi bilo nešto što bi sprečilo ulazak Srbije u Evropsku uniju, tačnije proces bi mogao duže da traje. Iz Evropske komisije su, poučeni iskustvima drugih zemalja, kao što su Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska-

Tamo se nije mnogo radilo oko integarcije Roma i nisu postignuti rezultati. Tek u sedmoj godini su njihova pitanja rešena, jednostavno su pustili ove zemlje da udu u EU, a pitanje Roma tamo je ostalo nerešeno, što je proizvelo mnoge probleme.

Da se to ne bi desilo sa Srbijom, oni očekuju da Srbija izvrši svoju obavezu da unapredi položaj Roma u našoj zemlji. Dve obaveze kojima se Srbija obavezala prema Evropskoj komisiji su da se smanji siromaštvo i diskriminacija - zaključuje naš sagovornik.

(S.Trajković)