OSTAJEMO LI BEZ SRPSKOG MESA? Usled ograničenja CENA nastao PROBLEM, JEDNA STVAR ĆE PRESUDITI

Vlada Srbije je ponovo promenila uredbu kojom se državno regulišu i ograničavaju cene pojedinih osnovnih prehrambenih namirnica, što je donelo malo olakšanje potrošačima ali i dodatnu brigu proizvođačima.

Oni potrošači Srbiji koji jedu svinjetinu su odahnuli, ali poljoprivredni proizvođači uglavnom negoduju zbog novog mešanja države na tržište. Zabrinuti su vlasnici farmi svinja, pogotovo onih malih, a probleme bi mogli da u poljoprivredi imaju i oni koji su želeli da prodaju svoje žitarice.

- Država u krizi ograničava pojedine cene i to je sasvim razumljivo. Mislim da tu nije čak ni cilj zaštita životnog standarda potrošača, već više upravljanje inflacijom da se ne otme kontroli. Za to ne postoji model koji bi primenili iz sveta, mora da se pokuša šta god može lokalno. Sad, pitanje je ko će da u dugom lancu od njive do trpeze izvuče deblji kraj – kaže za 24sedam Milan Prostran, agroekonomski stručnjak i nekadašnji visoki državni službenik.

Prostran kaže da se građanin, potrošač, uvek ponaša ekonomski racionalno, po principu „koliko para toliko muzike“, tako da visoke cene s druge strane dugoročno ni ne idu u korist primarnim proizvođačima.

- Tako je stvar i sada kod svinjskog mesa, kupićete dve krmenadle umesto kilograma, ili preći na jeftinije kategorije mesa, na piletinu... Ako bi cena ostala visoka nas dugi rok, pala bi značajno potrošnja. Iako formalno ovde nisu ugroženi jer im nije ograničena proizvodna cena, farmeri su u najgorem položaju. Njih direktno pritiskaju povećani troškovi proizvodnje s jedne strane a sada bi mogle i klanice, koje će verovatno dati manje otkupne cene kako bi zadržale zaradu. A ako ne bude otkupa, klanice i trgovci uvek mogu da uvezu meso iz inostranstva – napominje Prostran.

Kolika je zarada paora Ministar Branislav Nedimović dao je računicu da sa dobrim prinosom od pet tona pšenice ratar zaradi 700 evra po hektaru. Paori negiraju, napominjući da je relativno malo njih uspelo ima prinos veći od pet tona, već da je to 3,5 do četiri tone. Drugo, trošak proizvodnje po hektaru je veći od 1.000 evra, tako da i onima koji su primenili svu agrotehniku i imaju dobar prinos ostane samo 300 evra po hektaru za rad i amortizaciju.

Ministar Nedimović kaže da će ovoga puta trošak državnog administriranja podneti trgovci, kojima je maloprodajna marža ograničena na 10 odsto za svinjetinu ali i za piletinu. Da će deblji kraj sa cenama ponovo izvući oni koji hrane ovu državu kaže Petar Radić, savetnik za poljoprivrednu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.

- Cena inputa stočne hrane, energenata i hemije divljaju i ograničavati cene po kojima se svinjsko meso ili bilo koje drugo može prodavati, samo će dovesti do propasti farmera. Uzgoj svinja je kod nas ionako u veoma lošem stanju i sa novim pomorom stoke i smanjenjem stočnog fonda preti da se ugasi na malim farmama. A onda ćemo jesti samo inostrano meso koje jeste jeftinije ali i mnogo slabijeg kvaliteta – upozorava za 24sedam Radić.

A uvoza već sada kod svinjetine ne fali. Za prva četiri meseca ove godine, uvezeno je ukupno 12.769 tona svinjskog mesa, u vrednosti od gotovo 28 miliona evra a najviše stiže iz Španije.

- Ostvareni uvoz je za 88 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine – kaže Branislav Gulan, agroanalitičar.

Da li će nam u vezi žitarica „presuditi“ Ukrajinci

Pored farmera koji uzgajaju svinje novim razvojem sitaucije zabrinuti su i ratari. Prema izjavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, dogovor Rusije i Ukrajine o izvozu pšenice, kukuruza, suncokreta i ulja preko Crnog mora mogao bi dovesti u pitanje izvoz te robe iz Srbije.

Kupci poljoprivrednih proizvoda iz okruženja „mogli bi bit zapljusnuti jeftinom robom“, a Srbija slične ima puna skladišta jer je još na snazi ograničenje izvoza kroz kvote. Milan Prostran ne smatra da je to neki poseban dodatni problem.

- Pšenica iz Ukrajine nije nikada išla ni u Srbiju, ni u okolne zemlje a ni na ostala tržišta gde mi plasiramo svoje žito. Ona ide u Afriku i na Bliski istok, gde mi ne prodajemo. Ostaje pitanje cene, a nju bi mogao da odredi rod kukuruza više nego situacija u Ukrajini. Ako on omane, tražiće se više pšenice – kaže naš sagovornik.

Klaničari podeljeni oko cene

Suvlasnik Mesne industrije "Matijević", Zoran Matijević, kaže da sa novim cenama gubi četiri miliona dinara dnevno (34.000 evra) i da se tržište nikad ne može urediti uredbama, već slobodnom konkurencijom. - Svinjsko meso nije socijalna kategorija. Jeste meso od svinjskog buta prešlo 1.000 dinara ali je povećana i otkupna cena žive stoke sa 240 na 270 dinara po kilogramu - rekao je Matijević. S druge strane, vlasnik Industrije mesa "Đurđević", Milenko Đurđević, kaže da je država u pravu i da će nove cene naterati proizvođače svinja da spuste cene žive stoke na 240 dinara. - Neki neće da prodaju svinje ni za 270 dinara po kilogramu, već traže 300 dinara. Jedan sam od tri najveća proizvođača svinja i znam da po ovim cenama proizvođači svinja zarađuju 7.000 dinara po grlu a na mojoj farmi zarađujem 1.000 - rekao je Đurđević.

Prostran napominje da smo mi izvozili i ranije, kada je mnogo više ukrajinskog žita stizalo na svetsko tržište, pa smo zarađivali.

- Naši trgovci su ionako najviše izvozili u periodu decembar – februar, a dotle ćemo videti. U krajnjem slučaju, pšenica može da stoji i dve godine u silosima. Ne znamo trenutno ni koliki nam je rod, ni koliko imamo u skladištima, velike su sumnje u zvanične procene. Ako ništa drugo, potrošiće se na domaćem tržištu koje mora biti obezbeđeno. Nema razloga za brigu – ističe agroekonomista Milan Prostran.

Bonus video:

(Espreso/24 sedam)