ZAŠTO O OVOM NIKO NE PRIČA?! Horor u srpskim školama: Povređeno na desetine dece!!! (VIDEO)

"Izbo druga na času, lekari mu se bore za život"

"Gurnuo petoro osnovaca niz stepenice, dvoje završilo u gipsu"

"Dečaka svukli do gole kože i vezali za koš"

Da li vas onda čudi naš naslov?

Ovo su samo neki od naslova koji su poslednjih meseci ukazivali da je vršnjačko naselje gorući problem u srpskim školama.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Istraživali smo da li je nasilje u školama zaista u porastu, i kako se boriti protiv njega:

Vuk Rosandić je na svojoj koži osetio šta znači kada vam je dete meta nasilja:

- Lara je bila u školskom dvorištu kada je napadnuta od dve tinejdžerke, a razlog je bila benigna prepiska na Fejsbuku. Jedna devojka koja nije bila ni iz kraja, ni iz škole, došla je u dvorište, udružila se sa tom devojkom... Jedna je držala za kosu, druga je stajala iznad... i udarali su je... - priča Vuk svoje mučno iskustvo sa ovim problemom.

Lara nije ni prva, ni poslednja sa sličnom pričom.

U Ministarstvu prosvete nam kažu da slučajevi nasilja jesu u porastu.

- Što se tiče naše evidencije, rada SOS telefona i prijave nasilja, ima sve više nasilja i sve više roditelja prijavljuje da su im deca žrtve nasilja. No, da li ga je stvarno više - teško je reći, jer mi pre 10 godina npr. nismo vodili evidenciju koliko je bilo nasilja u školama, pa ne možemo ni da uporedimo sa onim što se dešava danas - kaže nam Smiljana Grujić, iz Grupe za prevenciju nasilja pri ministartsvu.

A kako sve polazi od zakonskih regulativa, pitali smo pravnicu iz Novog Sada, Draganu Ćorić gde zakazuje srpski zakonski sistem kada je u pitanjju vršnjačko nasilje u školama:

- Zakonodavsto u Srbiji, po ovom pitanju, stoji na istoj tački. I dalje ne postoje mogućnosti kažnjavanja neodgovornih roditelja, ali ni đaka nasilnika, ne postoje kazne koje bi uticale na njih. Oni su svesni da ukor, smanjena ocena iz vladanja njih ne čini u očima okoline kao kažnjenim, i dalje se ponašaju isto. Ne postoji ni mogućnost kažnjavanja prosvetnih radnika koji ne reaguju na čin nasilja - kaže Dragana Ćorić.

Ona je napisala i nacrt izmena zakona o nasilju u školama koji nosi ime po Aleksi, dečaku iz Niša koji je zbog vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život. Osam meseci trpeo je iživljavanje vršnjaka, a niko iz škole nije adekvatno reagovao, zbog čega je škola i sudski kažnjena.

Aleksa ostaje simbol surovosti ovog nasilja.

Nasilje ostavlja poseban trag na dečjim dušama.

- Lara je tada izmenila svoj karakter. Postala je povučena, ćutljiva. Ponaša se kao da je u stalnom strahu. Ja kad bih otišao u kuhinju da spremam ručak, ona bi stajala tu pored mene. Kad odem do kupatila, ona bi me čekala ispred. Shvatiš da je tu nešto postalo nenormalno. Supruga i ja smo pričali sa njom, ona nije smela da izađe sama na ulicu - priča Vuk Rosandić, koji svedoči da je bilo jako teško izboriti se sa ovim problemom.

Iz Ministarstva prosvete nam kažu i da je svako ko radi u školi DUŽAN da prijavi nasilje ako ga primeti!

No, čini se da to nije uvek tako.

U priči dečaka iz Niša, kako svedoči njegova mama Dragana, jedna nastavnica je, kada joj se Aleksa žalio da trpi nasilje, kratko odgovorila:

- Žurim na autobus!

(Espreso.co.rs )