Radnica iz Jure otkrila nove detalje: Nisu dali da pijemo vodu, jednog radnika su i udarili!

Nedavno se u medijima i javnosti podigla velika prašina oko maltretiranja radnika u korejskoj fabrici "Jura", odnosno, oko toga što su se pojedini radnici žalili da su morali da nose pelene kako ne bi mogli da prekidaju rad i odlaze u toalet.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ubrzo posle toga, inspekcija rada posetila je pomenutu fabriku i utvrdila da je sve u najboljem redu.

Da li ste se pitali zašto vaša porodica slavi baš tog sveca? Vrlo je jednostavno!

Međutim, danas, na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru dva bivše radnice stranih fabrika u Srbiji odlučile su da progovore o svom lošem iskustvu koje su imale na poslu, kao i o tome zbog čega su dobile otkaze.

Prisutnima se prvo obratila Marijana Funčić, bivša radnica "Jure".

Kako kaže, bila je svedok maltretiranja i lošeg ophođenja prema radnicima, od strane pretpostavljenih:

- Bila sam svedok da je jednog dečka, koji je bio na obuci za lidera, udario Korejac. On je kasnije povučen i više se o njemu nije znalo ništa. Verovatno kako ne bi mogla da se podigne krivična prijava protiv njega.

- Takođe, kao lider, koja je bila moja pozicija u fabrici, između ostalog bila sam zadužena da radnicima koji su radili na liniji donosim vodu. Jednom prilikom poslodavci su mi rekli da voda nije stigla. Otišla sam u magacin i videla zalihe vode, a objašnjenje pretpostavljenih bilo je to da radnici na 40 stepeni ne mogu da piju vodu jer bi tako išli često u toalet. To je kršenje ljudskog prava, kršenje dostojanstva - priča Funčić.

Ona smatra da radnici u ovoj zemlji nemaju nikakva prava, i da se radnici u fabrikama nazivaju po brojevima, a ne imenima.

- Ja ovo više ne bih nazvala ni kapitalističkim društom, već novim feudalnim poretkom. Radnik više nije cenjen kao nekad, radnik je sada rob. Mi u fabrikama imamo brojeve mi nemamo imena. Svako od radnika ima svoj matični broj i tako se naziva, a ne po imenu.

- U "Juri" smo osnovali sindikat početkom 2011. godine i odmah smo naišli na otpor pretpostavljenih, direktora firme i uprave. Nas tri žene smo bile u vrhu sindikata i nismo htele da odustanemo od borbe. Naišla sam na otpor, jer sam se borila za radnička prava i dobila otkaz.

Marijana je sada prinuđena da napustu Srbiju, i potraži posao negde u inostranstvu.