Ja sam danas jela, dajte to nekom drugom: Kako su nas BG beskućnici naučili lekciju života? (FOTO) (VIDEO)

Tu su, svuda oko nas, a veoma često se ponašamo kao da ne postoje.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Zaslepljeni ličnim problemima na tuđu nesreću žmurimo, ili čak - i ako su nam oči otvorene nju ignorišemo.

Na ruku prosjaka koji pruža ruku za neku novčanicu svako je barem jednom okrenuo glavu.

Ali - koliko bi njima značilo da su nam vidljivi?

Danas je svetski dan humanosti, i zato smo pred njima širom otvorili oči i pružili im malo, koliko smo mogli.

Evo i kako:

Topao burek uz čašu jogurta verovatno je omiljeni doručak većine nas. Rešili smo da danas taj obrok poklonimo onima koji to sebi verovatno ne mogu da priušte.

U Čika Ljubinoj živi i spava žena srednjih godina. Prišli smo joj i ponudili jedan obrok. Odbila ga je i rekla:

Svaka čast Srbi! Za jedan dan sakupili 9.000 evra za malu Srnu! (FOTO)

- Ja sam danas jela, dajte taj doručak nekom ko nije. Ako mi bude stajalo u torbi pokvariće se. Ionako imam probleme sa stomakom, masno me tera u toalet, a ako odem ovde će mi sve porušiti - priča žena pokazujući na svoj improvizovani krevet napravljen od kartona.

Odgovor, iako logičan, me je zaprepastio. Nastavili smo dalje, a u glavi mi je bio jedan cilj - kod ove žene se moram vratiti.

Pogrbljena baka, koja teške umorne noge jedva vuče često je u Knez Mihajlovoj ulici. Pružila sam joj kesu i rekla:

- Izvolite bako, ako niste doručkovali ovo je za vas.

Njen pogled i odgovor zaustavili su mi knedlu u grlu.

Inače, cilj ovog gesta, teksta i snimanja bio je da pokažem ljudima da treba da budu humani svakog dana. A ni sanjala nisam da ću nečemu naučiti najpre sebe.

Ove devojčice su najveće carice! Peru automobile da bi hranile napuštene životinje! (FOTO)

Ta pogrbljena starica, tužnim očima me je pogledala, stavila ruku na usne i poslala mi poljubac. Kratko je izustila: "Dete, neka te Bog čuva".

Više mi nije bila bitna ni kamera, ni ljudi oko mene. Sve je stalo, a suze krenule.

Odmakla sam se i videla da je moj prvobitni cilj ispunjen.

Mlada devojka prišla je baki, koja je povijenih leđa već pakovala obrok u torbu. Pružila joj nešto novca. Ljudi oko su je posmatrali.

Verujem da njoj, kao ni meni, to više nije bilo bitno.

Na obližnjoj klupici, svega nekoliko metara dalje spavao je beskućnik.

- Dobro jutro, izvolite za vas jedan topao burek za doručak.

Najveći carevi grada Beograda: Imaju zgradu o kojoj pričaju svi i svi do jednog su heroji! (FOTO)

Bunovan čovek izmučenog pogleda, kog sam trgla iz sna istim onim tužnim očima kakve je imala baka, pogledao me je i rekao hvala. Dok je to govorio - nasmejao se. Jer - za njega je topao doručak bio prijatno iznenađenje.

A njegov izmučeni osmeh bio je tužno iskren.

Ni odmakli nismo, a on je već uživao u doručku, posle kog će se verovatno vratiti onome što je i radio - dremki.

U prolazu ka Zelenom vencu još jedan ćovek je spavao na kartonu.

Nisam ga budila, san mu je potreban. U kutiji u koju su ljudi ubacivali novac, kad se probudi, ovaj čovek će pronaći topao doručak. Ne mora da zna ko ga je tu ostavio, bitno je da njegov stomak bude pun.

Što se tiče žene s početka, kod nje smo se vratili. Dve kifle i nekoliko jabuka našlo se u novom paketu za nju. Nije kvarljivo, a dovoljno je zdravo za njen stomak.

Mislim da je nikad u životu neću zaboraviti. Došla sam, i pružila joj novi obrok. Rekla je:

- Nemojte, ja vama nemam šta da dam - i tad je krenula da pretura po svojoj kesi. Kad je videla da nema ništa, otvorila je kesu koju sam joj dala i iz nje izvadila jednu jabuku za sebe, a preostale dve dala meni. U kesi je pronašla jednu staru jabuku.

- Uzmite, evo - meni dve, vama dve. Ne znam kako da vam se odužim kad nemam novca. Uzmite, da se i vi zasladite, želim to da podelim s vama - rekla je ona.

Otišla sam dalje, a mislima sam i dalje bila pored te žene. Ona, koja nema ništa je bila odlučna da svoj obrok podeli sa mnom. Nije mislila samo na sebe.

Kao što sam i rekla na početku, reportaža je bio moj prvobitni cilj. Nisam se nadala da ću se nazad vraćati očiju punih suza i bogatija za veliko isustvo. Htela sam da pokažem ljudima šta je humanost, a da to možda nisam ni sama znala.

Tome su me naučili upravo oni ljudi koji su do juče za mene, i mnoge druge bili nevidljivi. Zaista - naše malo nekome može da bude mnogo.

Ne zaboravite to kad poželite sledeći put da im okrenete glavu.