Ovo su 4 najhrabrije priče o prognanim Srbima koje sam čuo!

Kada sam pogledao film "Život je čudo", shvatio sam da ne postoji veća prirodna sila od čoveka. Nema veće prirodne snage od one koja ispunjava naša pluća, dok se borimo za novi dah, novi dan, novu šansu.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Tako sam na 20.godišnjicu od Oluje, što profesionalno, što privatno čuo preko 20 priča prognanih iz Oluje, i uvek mi je zapadalo za uho samo jedno: ti ljudi su iz pepela sebi stvorili život.

Porodice žrtava Oluje: Osuđena je samo jedna osoba!

Dečak koji je sam vozio traktor iz Krajine do sigurne luke, pa pao od umora na svom cilju, sada ima kćerkicu, uspešan posao u IT industriju, ima sve. Živi u Beogradu. Koliko je onih koji su imali bezbrižno i ušuškano detinjstvo, a miljima su daleko od tog cilja.

Takođe samo čuo svedočenje žene koja je poznavala par, Srpkinju i Bošnjaka, koji su se bojali da će ih Oluja rastaviti, pa su, iako još nevenčani, zajedno krenuli u kolonu izgnanstva, ostali zajedno sve vreme, a kasnije ljubav krunisali brakom i decom. Ljubav je bila jača od hrvatskih vojnika, nekog paklenog političkog plana, jača od smrti.

Čuo sam priču o porodici koja je svoje imanje, kuću, poslove, napustila sa 5 dolara u džepu. 5 dolara! Nedovoljno da se prehrane i jedan dan! Bili su na milosti i nemilosti ljudi iz Republike Srpske, kroz koju su prolazili, i od svog ništa davali ponešto. Hleba, i vode uglavnom. I uspeli su da sa godinama mukotrpnog rada na ulicama Beograda sebi stvore nov život, stan, odgaje i odškoluju dve kćerke. Iako je za njih oluja trajala i godinama posle, a ne samo par avgustovskih paklenih dana, oni su pobednici.

Srbi u Hrvatskoj žive kao psi: I deca nam uzvikuju Za dom spremni!

I nikada neću zaboraviti priču o ženi koja je, dok je bežala i spasavala živu glavu, ipak uredno zaključala svoju kuću, i čuvala ključ godinama nakon toga, iako se nikad nije vratila u svoj dom. Kasnije su se svi u porodici smejali tome. Ipak ostao je ključ, simbol, deo doma, koji će uvek biti uz nju. To parče metala sigurno je uvek toplo u njenim rukama. Eto, majka ko majka. Zaključala. Za svaki slučaj.

Senka od života kakvog su znali ostala je Srbima iz Krajine. Ali život je pobedio. Život uvek pobeđuje. Pokupili su šta su mogli, otišli u bratske, ali ipak tuđe krajeve, i snalazili se kako su znali i umeli.

I dok se mi samo 2, 3 dana godišnje sećamo na sudbine ovih prognanika, zaboravljamo da je njima Oluja trajala godinama. Da nekima još traje. A da su je neki i pobedili! Da, da, P O B E D I L I!

( A. K. )