KRISTIJAN GOLUBOVIĆ ODUVEK NESTAŠAN: Zamalo da budem doktor, ali sam prebio nastavnicu!

Aleksandar Kristijan Golubović, koji je pre tri nedelje izašao iz požarevačke „Zabele“, otkrio je za list "Alo" da je bio nestašan u detinjstvu i da je malo falilo da postane doktor! Posle završene mašinske škole upisao je Likovnu akademiju, ali se potukao sa profesorkom, pa je izbačen. Kaže da je da je šoumen od rođenja i da je po izlasku iz zatvora odmah počeo da se sprema za "Zadrugu".

- Nije me držalo mesto... Iz škole sam se vraćao uvek drugim putem... Komunicirao sam sa svima... Hranio sam ostavljene životinje... Često sam svraćao u mesne zajednice gde su stariji i mudriji ljudi igrali šah i ostale društvene igre... Slušao sam duže, bolje i pametnije priče... Upijao sam znanje i iskustva važnih ljudi...- ispričao Kristijan za „Alo!“.

Ne pričam lovačke priče, imam dušu sveca!

Ne pričam lovačke priče, imam dušu sveca! Imam milion neverovatnih priča. Toliko čudnih, fascinantnih, pa valjda ljudi (poneki) misle da su izmišljene, lovačke priče??? Da lažem i izmišljam. Ja ih sve mogu pričati na poligrafu i dati dokaze. Zli hejteri i zlonamernici uvek imaju svoj prljav način da me satanizuju. Ne moraju da me vole, ali ne treba zbog toga da me kude i kleveću. Imam dušu sveca. Učinio bih svima sve. Prezirem slabiće koji samo tastaturama i rečima pljuju i provociraju. Na kraju svi opet kleknu pred mojom kaznom i pravdom. Umoran sam od haosa koji stvaraju zlonamernici u želji da me osirove, banalizuju i unakarade. I predstave onakvog kakav ne mogu nikada da budem jer sam rođen kao dobar čovek - odgovara Kristijan na prozivke da je izmislio neke događaje.

Navodi da je uvek odskakao u svemu od druge dece.

- Nisam voleo stereotipe. Oblačio sam se posebno, drugačije. Frizura, stil, rukopis, hrana, sve je bilo drugačije od većine. Rođen sam 30. novembra 1969, a sestra 19. januara, na Bogojavljenje, iste godine. Iz Nemačke sam došao u tadašnju SFR Jugoslaviju, sa šest meseci. Majka nas je tad vratila u porodičnu kuću njene majke Vere Vavić. Devojačko prezime majke je Spasojević, a tate Golubović. Njegova majka je bila Slavica Nikolić i rođena je u Nikšiću. Umrla je kada je tata imao samo tri godine. Živeli smo na Zvezdari, kod bazena „0limp“. Bio sam vispren, elokventan i natprosečno inteligentan. Poseban, ali ipak luckast. Šoumen od rođenja. Družio sam se uglavnom sa devojčicama, koje su bile kretrivnije, emotivnije, željne pažnje i zabave (he, he) - seća se Kristijan svojih dečačkih dana.

Mogu da nađem 20.000 glasača za SNS!

Kristijan ističe da će glasati za SNS i naglašava da može da povuče brojne birače. - Garant ću da glasam za SNS. Nema dileme. Učinili su najviše od svih do sada. Mogu pozitivno da utičem na 20.000 birača, koji nikada ne glasaju i to onih od 18 do 25 godina - tvrdi on.

Promenio je, priča, nekoliko škola dok nije završio mašinsku.

- Diplomirani sam mašinski tehničar. Ali to je bila sitnica od znanja i zanata za mene. Otac je hteo da budem vojni pilot, a ja sam želeo da budem doktor i to kardiohirurg! Idoli su mi bili doktori Drecun i Subotić. Nisam puno učio jer sam imao fotografsko pamćenje. Jednom čujem nešto i zapamtim za ceo zivot. I dan-danas pamtim silne detalje iz najranijeg detinjstva i tinejdžerskih dana. Upisao sam Likovnu akademiju i posle par nedelja sam se potukao sa profesorkom, koja je bila staljinistički nastrojena. Nažalost, izbačen sam i nisam nastavio. Srećom, crtam i danas, i crtaću zauvek - poručuje jedan od preživelih aktera filma „Vidimo se u čitulji“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Alo)