NE PODRIGUJTE, NE DOLAZITE ISFLEKANI, A NJEMU SE OBRAĆAJTE SA - GOSPODINE: Toliko su nevaspitani da moraju da ih uče kućnom vaspitanju!

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja propisalo je Protokol o ponašanju koji je stupio na snagu juče, a zapravo treba da reguliše pravila ponašanja "koja se ne nalaze u postojećim pravilima i propisima".

Sve ovo ne bi bilo strašno da se među "pravilima ponašanja" ne nalaze stavke poput "jede se zatvorenih usta", "zabranjeno je mirisati postavljeno jelo", "mljackati", "srkati", "podrigivati", "odeća mora da bude čista, uredna i ispeglana"...

Da li je realno da jedno ministarstvo "propisuje pravila ponašanja" za svoje zaposlene, koja se podrazumevaju u svakodnevnom životu jednog normalnog čoveka?!

Ne može, a da se ne postavi pitanje kakvi ljudi rade u Ministarstvu rada? Koji su to profili, kojima treba da se "podvuče" i "zapreti" da "kršenje pojedinih odredbi može predstavljati povredu radne dužnosti iz radnog odnosa"?! Šta to znači?

A, sad idemo po stavkama.

- Zaposleni su dužni da na radnom mestu budu prikladno odeveni, da svojim načinom oblačenja ne narušavaju ugled državnog organa, niti izražavaju svoju političku, versku ili drugu pripadnost - stoji u Protokolu.

Znači li to da ima onih koji na svoj posao, koji je u Ministarstvu rada dolaze u trenerci, pocepanim farmerkama, prljavoj majici, pa pošto opomene nisu urodile plodom, sada su morali da propišu "Protokol" kojim će da ih "urazume"?!

A onda sledi bonton, za koji, sudeći po Protokolu niko od zaposlenih u Ministarstvu nikada nije čuo!

- Treba jesti zatvorenih usta, ne pričati sa zalogajem u ustima i gestikulirati rukama. Umaci od mesa, paprikaš i slično nikako se ne smeju kupiti komadima hleba u ruci, niti hlebom nabodenim na viljušku - priše u Protokolu, gde se navodi ako nekome ne prija jelo, to ne bi trebalo da komentariše, već da ga samo ostavi na tanjiru "uz spretan izgovor".

Čačkalice ne bi trebalo iznositi na sto, jer čačkanje zuba nije pristojno, a ako se to ipak radi, čačkalicu bi jednom rukom trebalo zakloniti. Ukoliko je pušenje dozvoljeno, onda bi pušači trebalo da pitaju nepušače da li će im dim smetati. Neka od pravila koja se navode u tekstu Protokola su recimo da laktove ne treba držati na stolu, već priljubljene uz telo. Piše i da je nepristojno "mirisati postavljeno jelo, mljackati, srkati ili podrigivati".

Smešno zar ne? Stvarno bismo razumeli "ovaj protokol" da je napisan za decu u nižim razredima osnovne škole. Međutim, pošto su u pitanju odrasle osobe, koje pri tom rade u ministarstvu, stvarno je smešno!

Na sastancima zaposleni su dužni da ili isključe mobilne telefone ili smanje zvuk zvona.

- Odgovaranje na pozive u ovim prilikama smatra se neučtivim i nekulturnim - navodi se u Protokolu.

Ovo naravno nije sve.

Predsednik države oslovljava se sa "gospodine predsedniče", dok je njegova supruga "gospođa". Na isti način (u zavisnosti od pola) se oslovljavaju predsednik vlade i Skupštine Srbije. Monarh se oslovljava sa "vaše veličanstvo", a njegova supruga "veličanstvo", do princu treba reći "vaše visočanstvo". Ministri se oslovljavaju sa "gospodine" ili "gospođo ministre", dok su svi ostali ispod njih samo "gospodin" ili "gospođa".

Sa "preosvećeni" treba se obraćati vladiki (episkopu), sa "oče" ili "oče igumane" igumanu, "vaša eminencijo" koristi se u obraćanju nadbiskupu. Župnik je u ophođenju "velečasni", reisul-ulema je "muftija", a imam "efendija".

Sve ovo je definitivno moralo da se nauči tokom osnovne škole, pa se samim tim postavlja pitanje gde su zaposleni u ministarstvu išli u školu?!

Čista, uredna i ispeglana odeća - baš ovako treba da izgleda garderoba koju na radnom mestu nose zaposleni, ali je važno i da ona bude primerena prilici. Treba voditi računa o tome da postoji razlika između dnevnog i večernjeg odevanja, kao i odeće za posebne prilike.

Ovaj dokument od čak 18 strana u velikoj meri bavi se i tehničkim i protokolarnim detaljima, od toga kako se postavljau zastave, ko kako sedi na sastancima, kako izgleda doček recimo inostranih gostiju, kada se i kako razmenjuju pokloni. Šta reći, a ne zaplakati?!

Da li ova pravila treba shvatiti kao poniženje ili vaspitanje?!

Kako biste se vi osetili da vam na radnom mestu sprovedu ovakav "Protokol"?

(M.R.)