OD BRUTALNIH SCENA NASILJA, PREKO ZABRANA DO POLJUBACA: Ovako su prošle sve sprske GEJ PARADE (VIDEO)

Peta Parada ponosa biće održana u nedelju 17. septembra. Iako je prva u Beogradu bila zakazana za 30. jun 2001. godine, šetnja lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba u Srbiji realizovana je tek devet godina kasnije.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je prva LGBT premijerka na ovim prostorima, prošle godine je rekla da je održavanje Parade ponosa treću godinu zaredom veoma značajno i da je to ozbiljan pomak kad je reč o pravima LGBT zajednice.

Međutim, mišljenja javnosti su podeljena. Neki smatraju da će prava parada biti ona u kojoj će učesnici moći da šetaju bez obezbeđenja policije, dok je za druge veliki napredak što se održava bez većih incidenata.

Na prvoj zakazanoj Paradi ponosa, nasilnici, među kojima su bili članovi Obraza, Svetosavske omladine, navijači Crvene zvezde, Partizana i Rada, kao i sveštenici, povređeno je oko 40 osoba. Kao jedan od krivaca za haos koji je tada nastao bila je policija. Iako su policijske snage bile obaveštene, nije ih bilo dovoljno, a i oni koji su bili prisutni nisu reagovali na nasilje, sve dok ih huligani nisu napali.

Parada ponosa je ponovo planirana 2004. godine, ali su je organizatori otkazali nakon martovskih nemira i paljenja džamija u Nišu i Beogradu. Nakon više godina pauze, naredna povorka ponosa bila je zakazana za 2009. godinu, ali i otkazana jer nije postignut dogovor sa policijom.

Prva uspešno održana povorka ponosa čiji je slogan bio "Možemo zajedno" bila je 10. oktobra 2010. godine, i podržali su je tadašnji predsednik Boris Tadić i tadašnji ministar policije Ivica Dačić. Parada je, kao što je i najavljeno, održana 10. oktobra 2010. godine, sa početkom u 10 časova u parku Manjež u Beogradu, gde se okupilo više od 1.000 učesnika i učesnica parade ponosa.

Skup je otvorio tadašnji šef delegacije EU, Vinsent Dežer. Policija je obezbeđivala šetnju, a sa druge strane 6.500 huligana izazvalo je nerede u Beogradu, napadom na policiju i pojedine zgrade. Tokom nemira huligani su napali zgradu Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, zgradu RTS-a, pokretni mamograf, kao i brojne prodavnice u centru Beograda — iz kojih je pokradena roba. Tada je povređeno 132 policajca i 25 građana, a uhapšeno 249 osoba. Ova činjenica je ocenjena kao znak loše organizacije događaja.

Sledeća Parada ponosa bila je najavljena za 2. oktobar 2011. godine, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, nakon konsultacija sa državnim vrhom, odlučilo da se svi skupovi koji su najavljeni za 1. i 2. oktobar — osim kulturnih i sportskih manifestacija zabrane radi bezbednosti građana. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su postojale informacije da se sprema veliko narušavanje javnog reda i mira, te da ekstremističke grupe to shvataju kao "krstaški rat". Takođe su postojala saznanja da ekstremističke grupe spremaju nerede u više delova Beograda te da pale zgrade i automobile. Zabranu svih skupova podržao je i predsednik Srbije Boris Tadić, dok je patrijarh srpski Irinej zatražio da se ne održi „parada srama“ nazvavši njene učesnike „grupom nastranih, koji svoje manjinske poglede u osnovi neprirodne, žele da nametnu drugoj, ogromnoj većini, koja ne deli i ne prihvata njihovo shvatanje smisla života u ljudske slobode“.

Šetali smo kao 2 geja po centru BG 3 dana pre Prajda! Nismo se dobro proveli! (VIDEO)

Uspešno održana Parada ponosa bila je 28. septembra 2014. godine, i to pod sloganom "Ljudi za ljude: da kažemo da smo tu i kako nam je". Centar Beograda bio je okupiran policijom, grad je bukvalno bio pod opsadom, a policija je legitimisala sva sumnjiva lica na ulici. Sadašnji predsednik, tadašnji premijer Aleksandar Vučić poručio je da prilikom održavanja Parade Ponosa u Beogradu ne sme da bude nasilja, jer se u Srbiji poštuje Ustav i zakon.

Prisustvali su mnogobrojni ambasadori, ministri, političari, reditelji, i Parada ponosa je bezbedno protekla. Bilo je manjih incidenata, privedeno je više od 50 ljudi. U međuvremenu je javljeno da je Žandarmerija pretukla brata premijera Aleksandra Vučića. Koškanja su se nastavile, a policijske marice su krenule da prevezu učesnike Prajda.

Ovo je prvi poljubac na gej paradi: Novinarke Espresa razbile led (VIDEO)

Ključna godina bila je 2015. jer je Parada ponosa Beograd postala članica Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA) i svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride). Te godine je održana prvi put i trans parada u Beogradu zajedno sa gej paradom. Obe su prošle bez većih incidenata, a centar grada tokom celog dana obezbeđivale su jake policijske snage. Učesnici Prajda igrali su uz muziku sa kamiona koji je okićen šarenim balonima, družili se, a pao je i prvi poljubac na manifestaciji Trans ponos. Policija je tokom trajanja Prajda uhapsila Uroša Mišića i još sedam muškaraca u fantomkama zbog sumnje da planiraju napad na učesnike.

Pod sloganom „Ljubav menja svet“ prošle godine je u Beogradu 18. septembra održana četvrta — Parada ponosa koju je obezbeđivao veći broj pripadnika policije i žandarmerije. Manifestacija je protekla bez incidenata. Učesnici Parade ponosa prošetali su od Slavije do Trga republike, gde se koncertom manifestacija zvanično završila. Na Paradi ponosa učestvovali su i narodni poslanici, bivši i sadašnji ministri, kao i gradonačelnik Beograda.

Lepa Ruskinja stigla da podrži Paradu ponosa: Putin sve zabranjuje, a poruka slobode je bitna! (VIDEO)

Okupljanje učesnika parade, koji su nosili zastave duginih boja i druga obeležja LGBT zajednice, počelo je oko 11 časova na Slaviji, odakle je nešto posle podneva krenula povorka. Učesnici Parade ponosa završili su šetnju do Trga republike, gde je održan koncert kojim je ta manifestacija zvanično završena.

Hit sa Prajda: Desničar sa prozora provocirao učesnike, gejevi mu pokazali dupe! (FOTO)

Učesnici su igrali uz muziku sa razglasa, pevali i mahali zastavicama, a nosili su i veliku zastavu u duginim bojama. Tokom prolaska centrom grada, učesnike Prajda su pozdravljali pojedini građani sa balkona. Kuma Prajda prošle godine bila je glumica Mirjana Karanović, koja je rekla da svako nađe način da se oslobodi straha i oslobodi svoj prostor slobode.

(Espreso.co.rs)