gde mi to živimo?
PRIČA SRPKINJE OBOLELE OD RAKA JE NAŠA SLIKA I PRILIKA! Tri meseca sam čekala SAMO na dijagnozu! (FOTO)
Posledice NATO bombardovanja i te kako su vidljive 18 godina kasnije, pa je broj ljudi obolelih od malignih bolesti u sve većem porastu. Osiromašeni uranijum, koji je bacan tokom NATO agresije, doveo nas je na neslavnu vodeću poziciju, jer je broj umrlih od ovih bolesti u Srbiji dvostruko veći u odnosu na svetski prosek.
Nažalost, veliki broj nas imao je ili ima u svom okruženju barem jednu osobu koja se bori ili je izgubila bitku sa ovom opakom bolešću. Niko nije pošteđen - ni stari, ni mladi, bogati ili siromašni.
Redovno idem u solarijum! Testirala sam se na rak kože i tamo mi se SVET OKRENUO! (FOTO) (VIDEO)
Ono što najviše zabrinjava su mogućnosti lečenja u našoj državi. Mnogi doktori, psliholozi i ostali stručnjaci propagiraju pozitivan stav, kao korak ka izlečenju. Na koji način ostati pozitivan, kada dijagnozu, operaciju, početak lečenja čekate mesecima? Kada doktori nemaju vremena za vas? Kada bolnice nemaju adekvatna sredstva?
Većina se iz ovih razloga odlučuje za alternativne načine lečenja, a mali broj za privatne bolnice ili inostranstvo, jer retko ko danas ima pare za preskupe terapije.
Jedna žena iz Beograda (ime poznato redakciji), započela je svoju borbu pre tri meseca. Njeno lečenje još uvek nije počelo.
"Konačnu dijagnozu, dobila sam pre dve nedelje, a prvi pregled bio je 17. februara. Iz Doma zdravlja upućena sam kao hitan slučaj na skener u jednu bolnicu u Beogradu. Nakon dve bezuspešne bronhoskopije, poslali su me u treću u bolnicu, na drugom kraju grada, a rezultate sam dobila nakon 20 umesto 15 dana, kako su mi rekli kada sam došla na intervenciju.
Rečeno mi je da se s tim rezultatima vratim u bolnicu iz koje sam poslata, kako bi započeo proces lečenja. Međutim, kada sam konačno srela doktorku na hodniku i zamolila je da mi samo pročita rezultate, ona me je na neprijatan način odbila, uz izgovor da je krenula kući, jer je dežurala celu noć.