JNA JE IMALA SUPER TAJNO ORUŽJE! Vojnici svedoče o njegovom neverovatnom dejstvu, nikad ne biste pogodili o čemu je reč!

Jugoslovenska narodna armija je bila jedna od najjačih vojski u regionu, a mnogi muškarci koji su proveli godinu dana u njoj rado se sećaju vojničkih dana. Sigurno da je jedna od najvećih "vojnih tajni" JNA bio fenomenalni vojnički pasulj, čiji ukus je pomagao u slučajevima umora, nostalgije, depresije...

Hrvatski portal "Express.hr" donosi ispovesti poznatih Hrvata iz JNA.

"Sve je tu, količine, sastojci, način pripreme, no ono čega nema je onaj osećaj koji mladić istrgnut od doma i mamine kuhinje ima dok čeka u redu s 200-tinjak sličnih sebi moleći da porcije pasulja potraju dok i na njega ne dođe red. Zapravo, vojnički je pasulj jedino jelo koje se pamti, a dan je po pravilu bio dobar ako je na meniju bio pasulj.

Ostala jela.

Ne zna se kako su ih zvale druge generacije, ali moja ih je zvala DRNČ. Naime, DRNČ je bilo sve što se sa sigurnošću nije moglo prepoznati kao neko konkretno jelo, na primer, pasulj. No opšte je poznato da u JNA, prema nekoj čudnoj logici, ljudi bili raspoređivani tako da ono za što će se obučavati najmanje sliči onom što su dotad u životu naučili.

Na primer, moj prijatelj koji nikad nije naučio da pliva, što je jasno na regrutaciji i rekao, poslat je u mornaricu, i to još u podmorničare. Tako je bilo i u ostalim stvarima, pa su u sanitet išli dečaci koji su učili za automehaničare, oni sa srednjom medicinskom ili medicinskim faksom išli su u autoradionice, poslastičari su bili frizeri, a u kuvare su regrutovali u filharmoničare.

Ključ je bio nevažan, bilo je samo važno da se svako bavi nečim o čemu pojma nema. Verovatno je tako nastao i čuveni DRNČ, jelo koje se služilo 29 dana u mesecu, a preostali dan ili dva za ručak je bio pasulj. No što je to DRNČ, pitate se, niko ne zna, jedino što vam mogu otkriti da je to inače skraćenica za sredstvo kojim smo čistili naoružanje a puni naziv glasi - Deterdžentski razređivač naslaga čađe.

Ovo su ispovesti poznatih Hrvata koji su probali sva slavna i neslavna jela iz JNA kuhinje...

- JNA stroga dijeta i spasonosne kobase "Čutura", s naglaskom na drugom slogu, "oćeš kobasa?"...

Ako se nečega iz one šugave vojske koju sam služio 1980., brutalno odvojen od porodici, lopte, prijatelja, Zagreba i devojaka koje su se pustile u promet, setim se tog pitanja. Prvo mi nije bilo jasno zašto se kolege vojnici Bislimi, Miftari i Demiri obraćaju baš meni dok smo, ni krivi ni dužni, bauljali po beogradskoj Banjici, držeći u ruci limene tanjire. S osamnaest godina čoveku baš i nije puno toga jasno osim da u tom boravku u vojsci nema ni truna zdravog razuma.

S vremenom sam polako shvatao da momci ne jedu svinjetinu, a stvarno nije moglo da se zna šta je izmešano u tim kobasicama, i da sam im kao Hrvat draži i simpatičniji od ostatka društva u kasarni, s kojim se etnički baš i nisu najbolje slagali. Kasnije se Demiri užasno ugoio iako nije jeo kobasice i kad sam ga pitao kako mu je to uspelo, lepo mi je objasnio da se u vojsci dobro živi s tri obroka dnevno, bez ikakvih obaveza.