SINA I MUŽA SU MI UBILI NA PRAGU: 13 godina od pogroma na Kosovu, a ovo je samo jedna od teških priča! (VIDEO)

Moj sin Borko (1982) i suprug Dobrivoje (1955) ubijeni su bukvalno na kućnom pragu. Muža su mi usmrtili hicem u glavu, a sina rafalima pogodili u stomak i u glavnu arteriju, zbog čega je iskrvario na putu do baze Bondstil.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Ovo nam govori Vera Stolić, koja je tog tragičnog 17. marta 2004. godine u selu Drajkovce, kod Štrpca, ostala u samo nekoliko sati razmaka i bez supruga, i bez sina. Oni su ubijeni zato što su Srbi, zato što su se iz raseljeništva vratili u vikendicu rođaka u Drajkovcu, selu pokraj Štrpca. A tu su mislili da će naći mir posle izbeglištva iz rodnog Uroševca.

- Kamo sreće da se nikada nismo vratili... - parali su nebo Verini jecaji za tada dvadesetosmogodišnjim sinom i četrdesetdevetogodišnjim suprugom.

Na današnji dan, pre 13 godina, nije bilo lako biti Srbin - nigde, a ponajmanje na Kosovu i Metohiji. Uz izmišljen povod - davljenje dvoje albanske dece, optuženi su Srbi koji su ih, navodno, jurili, što se ispostavilo kao obična laž širena medijskim kanalima mržnje. Tada su kosmetski Albanci masovno napadali Srbe i njihovu imovinu i svetinje u Pokrajini. U oduženom pogromu poginulo je 28 ljudi, a najmanje još 4.000 Srba je proterano s Kosova i Metohije. Zbrisano je oko hiljadu srpskih domova, oskrnavljeno i uništeno 35 pravoslavnih manastira...

Dok se s teškom mukom priseća detalja tog strašnog dana, Vera Stolić kaže da je te noći u kući bila sa suprugom i mlađim sinom, dok je stariji Predrag (36) bio u Mladenovcu. Kaže da je oko deset sati uveče njen suprug izašao, jer se začulo dozivanje iz dvorišta.

- Izašao je da vidi šta se događa, ali ga je, dok je još bio na trotoaru, verovatno iz blizine pogodio metak u glavu. Od posledica ranjavanja preminuo je na licu mesta. Na bratanca Borka, koji je izašao iz kuće da vidi šta se dešava sa ocem, ljudi sakriveni iza šupe, nadomak kuće, otvorili su rafalnu paljbu, i jedan metak ga je pogodio u stomak a drugi u glavnu arteriju - nadovezuje se na Verinu priču brat i stric ubijenih Stolića, Milorad.

On dodaje da je njegovom teško ranjenom bratancu ukazana prva pomoć u Domu zdravlja u Štrpcu, ali da američki vojnici Kfora nisu dozvolili ukrajinskim vojnicima da ga helikopterom prebace do baze Bondstil, gde se nalazila najbliža savremeno opremljena bolnica, već je od posledica krvarenja preminuo u sanitetu, tokom transporta.

Kosovski istražitelji samo jednom su uzeli izjavu od Vere Stolić. Milorad kaže da i dalje ne zna ko mu je ubio brata i bratanca, ali da su, prema nezvaničnim saznanjima, to učinili albanski pripadnici kosovske policije, jer je tadašnja posebna istraga Kfora pokazala da se otisci nađeni na travi gde su se skrivali napadači poklapaju sa obućom koju nose pripadnici kosovske policije, a da meci pripadaju oružju koje koriste.

- Posle ubistva mog brata i ranjavanja bratanca, na lice mesta došli su vojnici Kfora. Usledila je pucnjava između njih i albanskih terorista skrivenih u mraku i zaklonjenih drvećem. Zato moj bratanac nije odmah odvezen do prve zdravstvene ustanove, dok su kasnije Albanci pucali i na vozilo Hitne pomoći iz Štrpca, koje je teško ranjenog Borka trebalo da preveze do Bondstila - govori Milorad Stolić.

Tragičan skor

U talasu nasilja na KiM tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne. Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

Trinaesta godišnjica od martovskog pogroma biće obeležena u Kosovskoj Mitrovici polaganjem venaca i odavanjem pošte stradalima na Kosovu i Metohiji 17. i 18. marta 2004. godine.

(Espreso.co.rs / Novosti / Agencije)