BOŽIĆNA POSLANICA PATRIJARHA: Dok je Srba, biće i Kosova, ono će ostati naša zemlja! Kosovo je duša Srbinova!

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej uputio je danas Božićnu poslanicu svim vernicima u kojoj ih je pozvao da žive u međusobnoj bratskoj ljubavi, u ljubavi Božića. Patrijarh je poručio da se posebno molimo za raspeto Kosovo i Metohiju, našu dugovnu i nacionalnu kolevku i istakao da će Kosovo i Metohija ostati naša zemlja, jer su tu naša Golgota i naš Jerusalim.

"Dok je Srba, biće i Kosova!", poručio je patrijarh u Božićnoj poslanici.

Božićnu poslanici patrijarh SPC Irineja prenosimo u celosti:

"Pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim Arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni Božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!” (Lk. 2, 14)

Evo nas i ove godine pred praznikom Božića, pred praznikom bezmerne ljubavi Božije, jer nam se danas u gradu Davidovu rodi Hristos Gospod (Lk. 2, 11), Emanuil, što će reći: s nama Bog (Mt. 1, 23). Ovu veliku Tajnu Ovaploćenja Boga Logosa, skrivanu od postanja vekova (Jn. 1, 2), najpre su blagovestili anđeli Božiji svojom božićnom himnom mira i ljubavi (Lk. 2, 14). Potom im se pridružuju pastiri i mudraci sa Istoka, sabirajući tako nebo i zemlju oko Bogomladenca Hrista, anđele, i ljude, i sve narode zemaljske u Crkvu Boga živoga (2. Kor. 6, 16).

Kako nam o događaju Rođenja Hristovog, koje je, po svetim Ocima, veće čudo i od samoga stvaranja sveta, svedoče sveti jevanđelisti, očevici i sluge Reči (Lk. 1, 2)? Sveti apostol Matej u svome Jevanđelju piše svojim sunarodnicima Judejima, želeći da im na osnovu starozavetnih proroštava posvedoči da Isus Nazarećanin jeste Hristos ili Mesija, Pomazanik Božiji, Spasitelj sveta (Ps. 138; Is. 7, 14). Zbog toga on svoje Jevanđelje počinje rodoslovom Gospoda Isusa Hrista (Mt. 1, 1-17), naglašavajući time Njegovu realnu ljudsku prirodu. On u svom rodoslovu pominje centralne ličnosti Starog Zaveta, posebno ističući Avraama i cara Davida, jer se za njih vezivalo najviše proroštava o dolasku Mesije, koja su ostvarena Rođenjem Hristovim u Vitlejemu judejskom (Mt. 2, 5–6). Prvi deo Matejevog Jevanđelja nam, dakle, gromko kaže: Bog je postao realan čovek, radi nas i radi našeg spasenja (Mt. 1, 2), a u drugom delu svoga rodoslova Matej govori da Mesija jeste Bogočovek, da je Njegovo Rođenje natprirodno, od Duha Svetoga i Marije Djeve (Mt. 1, 20). Uzevši na sebe realnu ljudsku prirodu, Hristos postaje jedan od nas (Jn. 1, 14), ostajući pri tome ono što je od večnosti bio – Sin Božiji i Drugo Lice Svete Trojice. Ovo bi, u najkraćem, bila blagovest jevanđelista Mateja, blagovest o spasenju svih naroda verom u Isusa Hrista (Gal. 2, 16).