BIOSKOP IZ PAKLA: Dojave o BOMBAMA sve UČESTALIJE, a 1 EKSPLOZIJU Beograđani NIKADA neće ZABORAVITI! (FOTO)

Dojave o bombama sve su učestalije i taman kada pomislimo da je tome došao kraj iznenadi nas nova vest o dojavi postavljenog eksploziva.

Na samu pomisao o dojavljenoj bombi mnogi stanovnici Srbije, a posebno Beograđani, sete se leta 1968. godine kada se dogodio bombaški napad u bioskopu "20. oktobar" u Beogradu.

Tog 13. jula u 21 čas i 5 minuta prilikom prikazivanja filma "Rififi u Panami" u bioskopu je eksplodirala postavljena tempirana bomba.

Tada je poginuo radnik Savo Čučurević, a preko 88 ljudi je ranjeno, pri čemu je jedna od žrtava, studentkinja Magdalena Novaković, ostala bez obe noge.

Bombu je postavio Miljenko Hrkač, mladi tesar hrvatske nacionalnosti rodom iz Mokrog kraj Lištice (današnji Široki Brijeg), a pri njenom sklapanju mu je pomogao poznanik Ante Penavić - obojica su bili članovi militantne emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo .

Napad su izveli kako bi "uništili SFRJ i obnovi Hrvatsku kao nezavisnu državu" za šta se ova organizacija zalagala .

Teroristički dvojac, odmah nakon napada, iskoristio je haos i pobegao u Austriju.

Ohrabreni uspehom terorističkog akta, Hrkač i Penavić se dva meseca kasnije ponovo vraćaju u Beograd. Ovoga puta bombu su postavili u garderobi na železničkoj stanici, a u ovom napadu ranjeno je 14 osoba.

Istraga i potraga za teroristima

Službe bezbednosti prevrnule su svaki kamen tražeći odgovorne. Saslušani su pripadnici ustaške emigracije i ime Miljenka Hrkača se pojavilo. Osumnjičeni je uhapšen oktobra 1969, a klupko zavere je počelo da se odmotava.

Utvrđeno je kako se Hrkač, godinu dana ranije, upravo preko svog saučesnika Penavića, povezao sa HRB. Odmah je poslat na obuku u jednom starom bunkeru kod Maribora gde je prošao kroz brzi kurs rukovanja bombama. Potom je prebačen u Štutgart gde je završio obuku za diverzante.

Nakon drila Hrkač i Penavić bivaju poslati na misiju u Beograd. Stečeno znanje primenili su za pravljenje tempirane bombe sa satnim mehanizmom i čeličnim glerima.

Kobnog dana, poslednje pripreme teroristi obavljaju u parku kod hotela "Moskva". Bombu povezuju sa baterijama i okidačem, a potom Hrkač ulazi u bioskop, postavlja je između sedišta i naslona na sedište broj 16, a zatim mirno sedi i gleda film.

Tačno u 21h Hrkač napušta bioskop "20. oktobar", a nekoliko minuta kasnije salom se prolomila detonacija.

Teroristički dvojac, koristeći nastalu paniku, odmah napušta zemlju. Kako je Hrkač kasnije priznao, nekoliko nedelja kasnije podneo je izveštaj Ivanu i Niku Kovačiću, liderima HRB, a za izvršeni napad dobio je 2.500 nemačkih maraka.

U međuvremenu on i Penavić dobijaju novi zadatak, pa se vraćaju u Beograd. Hrkač je sa sobom imao pet mina koje je čuvao u iznajmljenom stanu do 24. septembra kada dolazi Penavić.

Sutradan, jedan sat iza ponoći, u parkiću pored same železničke stanice, prema oprobanom receptu njih dvojica, povezuju paklenu napravu napravljenu od tri mine, sa satnim mehanizmom i kriju je u jednoj torbi. Penavić torbu potom uzima, odnosi u garderobu na stanici i ostavlja, a zatim obojica odlaze u Zemun.

Ponovo je eksplozija zatresla Beograd. Srećnom, ovog puta niko nije poginuo.

Nakon ovog napada istražni organi ubrzo hapse osumnjičene, a potom je usledilo suđenje, piše 011info.

Najteža kazna

Suđenje Hrkaču bilo je ispunjeno kontraverzama. Nakon dva velika procesa koja su bila pomno praćena od strane medija, održano je i treće iza zatvorenih vrata i sa oznakom "strogo poverljivo" koja stoji i danas.

Prvo je, nakon što je sam priznao sve, već 2. oktobra 1969. osuđen na smrt streljanjem. Nakon što je odbrana uložila žalbu, naredne godine je započet novi proces u kome Hrkač navodi da je njegov brat Boža zapravo glavni krivac, a da je on samo pravio bombe. Čak u svom pismu od 13. juna 1969. navodi da je lagao istražnog sudiju i poručuje: "Potražite pravog zločinca, ja sam nevin. Ne smem da poreknem, jer će mi pobiti porodicu. Rekli su mi da sam maloletan i da me ne mogu osuditi na smrt. Zato sam pristao, pripzite mi na dete, jer njegov otac nije krvnik."

Ponovo je osuđen na "smrt streljanjem" i iznova je odbrana podnela žalbu.

Poslednje, treće suđenje odigralo se u decembru 1975. i trajalo je samo četiri dana. Pravosnažna smrtna presuda je objavljena 23. decembra, a nakon što je Predsedništvo SFRJ odbilo Hrkačevu molbu za pomilovanje, 10. januara 1978, u četiri sata ujutro, on je streljan u krugu Centralnog zatvora u Beogradu.

Ni jedan mediji nije objavio vest o izvršenju ove smrtne presude, piše 011info.

Napad na bioskop "20. oktobar" je, ne računajući atentat na turskog ambsadora Galipa Balkara petnaest godina kasnije, predstavljao najspektakularniji teroristički akt u istoriji SFRJ.

Kao takav je postao predmet brojnih spekulacija - od onih da je Hrkač bio nevin, do onih prema kojima su ga jugoslovenske bezbedonosne službe iskoristile kao povod za kampanju fizičkih likvidacija pripadnika "ustaške emigracije" .

Takođe je postao predmetom niza referenca u popularnoj kulturi - 1970. je crnogorski režiser Krsto Škanata prvo od tri suđenja prikazao u celovečernjem dokumentarnom filmu Teroristi; godine 1981. je u jugoslovensko-francuskom filmu "Sezona mira u Parizu" glavni lik traumatizovani svedok napada, a godine 2013. se u srpsko-slovensko-hrvatskom filmu "Falsifikator" sam napad predstavlja kao važan deo zapleta, navodi se na Vikipediji.

(Espreso)