Nekoliko zemalja već je rešilo da se osamostali od dolara, poput Kazahstana i Azerbejdžana. Brojne banke već su kupile osiguranje zbog pada cene nafte
U kakvoj su vezi nafta i kursevi valuta?
Dok su nafta i gas vredeli više, zemlje izvoznice imale su velik priliv “petrodolara”, a prilike za zaradu privlačile su i inostrane investitore. Devize su tako bile jeftine u lokalnim valutama, koje su tako ispadale vrednije nego što jesu, pa su te zemlje postajale skuplje i nekonkurentnije. Da bi to izbegle “vezale” su svoje valute za dolar, braneći fiksni kurs pod pritiskom aprecijacije tako što su kupovale viškove dolara i spremale ih u devizne rezerve.
Sada, kad je cena nafte pala, događa se obrnuto. Inostrani ulagači beže iz tih zemalja i menjaju lokalnu valutu u dolare kako bi ih mogli izneti. Da se pritom kurs ne bi menjao, centralne banke tih zemalja prodaju dolare iz svojih rezervi i tako brane fiksni kurs pod pritiskom deprecijacije. Međutim, rezerve ne smeju da se potroše do kraja jer im one služe i za uvoz, što dovodi do odustajanja od odbrane kursa i prepuštanja tržištu, prema ponudi i potražnji deviza. Kad kursna “brana” popusti, lokalna valuta naglo devalvira.
Saudijci su prodajom nafte gomilali devizne rezerve koje su u avgustu 2014. dosegle 746 milijardi dolaraDo kraja 2015. potrošili su 118 milijardi dolara pred zidom već za tri godine.
