KAD SE SLAVI OLUJA CEO KNIN POSTAJE ŠAHOVNICA, A SRBA NEMA! Živimo kao psi među uvezenim vukovima!

Akcija "Oluja" je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća obrane. Prema dostupnim podacima u napadu hrvatske vojske i policije na Srbe u tadašnjoj samoproklamovanoj Republici Srpskoj Krajini učestvovalo je 150.000 vojnika Hrvatske vojske i 25.000 vojnika Armije BiH, što je ukupno 175.000 vojnika naspram 27.000 vojnika Vojske RSK.

Tokom centralne proslave "Oluje", kada u Knin stižu Hrvati iz svih krajeva, kada se očekuje da će doći više od 100.000 ljudi, Srbi se sklanjaju.

Ispovest devojčice na koju niko neće ostati ravnodušan: Kako je Oluja ušla u moje selo

Srbi u Hrvatskoj su računali na pomoć Srbije i Republike Srpske, ali ta pomoć je izostala. Nisu imali nikakve šanse da se odbrane. Ni danas međutim još nema sasvim preciznih podataka o žrtvama.

Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji te organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akciji, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba.

Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od čega 613 civila, medu kojima je 308 žena.

M.M je živeo u Kninu, a i dan danas odlazi do svog sela da poseti baku koja živi u selu Radučić. Današnji život u Radučiću je bleda senka nekadašnjeg života i blagostanja koji su svoj vrhunac dosegli uoči zadnjeg rata. Nakon Oluje u Radučiću je ostalo tek nešto starih ljudi. Među njima je i jedna hrabra baka.

- Odlazim da posetim baku, ona je tamo sama i sposobna je da se brine o sebi. Ima četiri koke, a kombi-prodavnica im dolazi na 4,5 dana. Tako može da kupi neke osnovne namirnice poput ulja, mleka i hleba.

U Hrvatskoj identifikovani ostaci 14 SRBA UBIJENIH u OPERACIJI OLUJA!

Ova baka živi sama, ali se ne plaši. Ceo život je provela u selu pa je navikla na samoću.

- Ovo je malo selo, imam još par rođaka koji su u susednim selima, pa me ponekad obiđu. Nema mnogo ljudi, ali imam komšije Srbe koji imaju troje dece. Bave se proizvodnjom mleka, i snalaze se kao što svi moramo, priča J. Z.

Ona dodaje da se u centru njenog seoceta nalazi kafana koju drži Hrvat koji stalno pije sa Srbima i sa kojima ima veoma prijateljske odnose.

- Tamo se svi skupe i niko nije nikome neprijatelj. Ljudi koji su ratovali najbolje razumeju besmisao rata. Piju, druže se, igraju "boćanje", sve je normalno u mom selu, priča baka.

Ovo su 4 najhrabrije priče o prognanim Srbima koje sam čuo!

M. M nam je takođe rekao da Srbi uglavnom žive po selima, a da ih u gradovima gotovo nema uopšte.

- Tamo je pustara, nema "žive duše". Ovaj rat nije doneo nikome ništa dobro, ali su tenzije uoči "Oluje" uvek veće. Početkom avgusta Srba u Kninu gotovo nema jer se ceo grad pretvori u veliku "šahovnicu". Od šolja, zastava, odeće do Deda-Mraza i wc šolje. Nema poente da Srbi tamo budu, objašnjava on.

Takođe nam je ispričao da se Srbi okupljaju u Kninu između 15.-25. avgusta jer kolektivno idu u Manastir Krku, sada već po običaju. Krka je kroz vekove postala simbol opstanka Srba u Dalmaciji, pa ne čudi njegova velika popularnost.

- Srba generalno nema mnogo dole, oni nisu toliko ugroženi u toku godine jer nemaju beogradske tablice, a ni Knin nema više svoje tablice, već svi imaju šibeničke. Hrvati iz Bosne koji su sišli sa planina su sada najviše rasejani u područija gde se nalaze Srbi.

Naš sagovornik nam je takođe ispričao kako se kod njegove bake u selu sada nalazi veoma opasna rasa vukova.

- Moja baka živi među vukovima. Hrvatska je uvezla posebnu rasu vukova da bi razvijali lovački turizam. Naselili su ih u područja gde žive Srbi. Jedan dan baka je naišla na vuka i srećom uspela je da se snađe i da ostane nepovređena. Ti vukovi jedu ovce koje su veoma bitne ljudima koji tamo žive. To je sve što oni imaju. Komšija je tražio i odštetu nakon što mu je vuk zaklao ovcu pošto postoje tarife po ovci. Međutim, taj novac je mizeran, objašnjava M. M .

U gradu Kninu Srbi su ipak stranci.

- Svi Srbi koji danas žive ovde su povratnici. Oni stari, koji su tih dana ostali u Kninu, njih je pobila hrvatska vojska kada je ušla u Knin i okolna mesta. Ili su pomrli, objašnjava nam I. koji je bio dete kada je počela Oluja.

- Osećam se kao stranac kad odem u grad, gledaju nas drugačije gde god da odem - priča naš sagovornik.

- U Kninu danas možete čuti i malo dete kako govori „Za dom spremni“, i to u prisustvu roditelja. To je njima kao "dobar dan" - kaže ovaj Srbin, i dodaje da "ustaštvo" nikad nije umrlo u ovom delu Hrvatske.

- Živimo kao psi - dodaje on.

Srbi su 1991. godine u ovom gradu bili većinsko stanovništvo, činili su preko 80 odsto populacije. Danas su u 20-procentnoj manjini.

Podsetimo, u prvostepenoj presudi Haškog tribunala iz aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinacki poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, i sa je njen "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog podrucja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

(J. J)