još jednom oštra
TRAMPA VOLIM, A KLINTON JE OD JUGOSLAVIJE NAPRAVIO HIROŠIMU: Nova zapaljiva kolumna Vedrane Rudan!
Inspirisana jednom knjigom Vedrana Rudan je rešila da svoju kolumnu posveti Donaldu Trampu, ali i svima onima koji imaju mišljenje o novom predsedniku SAD.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Koliko je on dobar ili loš za ceo svet ostaje nam da vidimo, a Vedrana se na sebi svojstven način osvrnula na Hirošimu i Jugoslaviju i sve one koji nisu pisali o njima.
- Pročitala sam knjigu “Hirošima” Johna Herseya. Knjiga ima stotinak stranica, a košta 49 kuna. Priča je jednostavna onoliko koliko to može biti samo remek-delo. Prepisaću šta piše na poleđini knjižice.“Knjigu HIROŠIMA, reportažno remek-delo legende novinarstva Johna Herseya objavljuemo povodom sedamdesete godišnjice prvog američkog izdanja.
Reportaža je u integralnom obliku objavljena u The New Yorkeru 31. avgusta 1946., što je jedinstven slučaj u istoriji časopisa. Herseyev razoran izveštaj o masovnom uništenju odjeknuo je čitavom planetom. Samo je Albert Ajnštajn kupio hiljadu primeraka New Yorkera kako bi priču o potresnoj istini mogao da podeli prijateljima. HIROŠIMA je u prevodu na hrvatski jezik prvi put bila objavljena 1952. godine u izdanju Društva novinara Hrvatske, a novo izdanje u prevodu Ljudevita Stantića predstavljaju vam Sandorf i Hrvatsko novinarsko društvo.”
Skloniću se od knjige. Svakoga dana slušamo o katastrofi svetskih razmera koju je izazvao izbor Trampa za predsednika SAD-a. Nema bića, od holivudskih glumica i glumičica, porno-zvezda i zvezdičica, književnika, “analitičara” svetskih i domaćih, koji nisu zgroženi ukazanjem Hitlera iz Svetskog Sokaka.
Meni drag hrvatski kolumnista piše kako je Tramp “naš novi vođa za vreme koje dolazi, vreme u kojem dobrota, samilost, velikodušnost, otvorenost i pristojnost neće više značiti ništa.” Dirnula me ova rečenica. Mora da je dobar osećaj verovati da nas je dolazak Trampa izvukao iz vremena “samilosti, velikodušnosti, otvorenosti i pristojnosti.”
Naša poznata jugoslavenska glumica koja trenutno živi u Americi u dirljivom tekstu je opisala užas koji hara njenom dušom a posledica je ukazanja “narandžastog čudovišta” na američkoj političkoj sceni.
Nju, kad sleti u grad u kojem živi, sa ogromnog plakata više neće širokim osmehom pozdraviti Obama nego Zlo u koje ona ne može i neće pogledati. Proći će pokraj ogromne fotke “Čudovišta” ko pokraj turskog groba.
Glumica deluje pristojno. Nikad mi ne bi palo na pamet da bi mogla tako prostačkim rečnikom nazvati predsednika sad već svoje zemlje. Od mene bi se moglo očekivati da njenog omiljenog predsednika koji je upravo napustio Kuću nazovem “ušatim crnjom” ogorčena što je pobio i obeskućio milione ljudi, ali, opšte je poznato da ja nisam pristojna i da je za mene zločinac koji je počinio monstrozna zlodela veće čudovište od onog koje će to možda učiniti, ma koliko ono bilo “narandžasto.”
U rat protiv “Narandžastog” uskočio je i nekad naš dečkić a danas poznati američki pisac. Pa kaže: ”Da bismo pisali u Americi moramo biti spremni izgubiti sve, moramo priznati da zapravo nikada nismo imali ono što smo mislili da imamo, moramo napustiti nadu i prihvatiti borbu, moramo se boriti na ulicama i u svojim rečenicama…”
Analitičar do analitičarke. Svi su odreda, i svetski i naši, preko noći su zanemarili činjenicu da već desetlećima živimo u demokratskom fašizmu. Šta Tramp jeste a Merkel nije? Šta Tramp jeste a Buš nije bio, štaTramp jeste, a EUropske američke sluge nisu? Teze svih analitiča koji pljuju po Trampu ne držim tezama glupana nego tezama manipulatora. Tramp je laka meta jer je protiv njega “civilizovani svet” koji briše ruke pre jela i posle svakog ispražnjenja tela. Za njega su samo glupani koje čak ne uznemiruje ni njegov narandžasti ten.