MUSLIMAN JE ODBIO DA RUŠI SRPSKU SVETINJU U CRNOJ GORI: Kada su mu rekli da nije njegova, IMAO JE SPREMAN ODGOVOR

Ne znajući kuda ga vode na posao lokalni Meštrovićevi rukovodioci, Iso Mahmutović je videvši vrh Lovćena izgovorio reči: „Ja neću da rušim nečiju svetinju, da ukaljam obraz i ruke, da na đecu bacim sramotu!“, napustivši „radove“.

Krajem juna 1972. godine kada su završeni pripremni radovi za izgradnju Njegoševog mauzoleja upravnik gradilišta Mirko Živković okupio je jednog jutra brigadu radnika Opštegrađevinskog preduzeća „Titograd“.Živković je radnicima objasnio da više nema miniranja, da se sada moraju latiti samo lakog alata neophodnog da se razida i sa lovćenske kape ukloni stara kapela.

Dok je objašnjavao kako se to mora izvesti pažljivo, kamen po kamen, da se svaki kamen mora numerisati kako bi kapela kasnije u istom obliku mogla da se sazida na drugom mestu, iz mase radnika, uglavnom Muslimana i Albanaca iz okoline Bijelog Polja, sa Kosmeta, iz Krajine kod Bara, Plava i Gusinja, oglasio se stasiti momak tridesetih godina, planinskim suncem i vjetrovima opaljenog lisa, sa karakterističnim meksikanskim brkovima, i mirno, ali odlučno rekao:

„Ja to neću da radim!“

Na pitanje iznenađenog i preneraženog Živkovića zašto neće da radi, još mirnije i odlučnije je objasnio da je to svetinja i da on neće da ruši svetinju.

Živković nije odustajao već je pokušavao da mu objasni da to nije nikakva svetinja nego spomenik koji treba ukloniti da bi na njegovom mestu bio podignut mnogo veći i lepši – da to, uostalom, nije njegova svetinja:

„Ja sam rekao: neću da rušim ničiju svetinju, a ako neko pokuša da ruši moju, može samo preko mene mrtvog!“

„A ako je to naređenje i ako zbog toga možeš dobiti otkaz s posla?,“ pokušao je Živković i da pripreti i tako urazumi odlučnog brkajliju.

„Nema toga ko mi to može narediti, a što se tiče otkaza ne morate se mučiti, već ga imate, ja odlazim sam,“ rekao on a sa njim se solidarisali i gotovo svi ostali radnici.

Čovek sve to, još odlučnije i ubedljivije, ponovio i sutradan kad je na Ivanova korita banula ekipa inspektora Službe državne bezbednosti da ispita da to nije kakva zavera i organizacija onih koji su godinama na sve načine pokušavali da spreče rušenje kapele i kršenje predsmrtnog amaneta slavnog, prerano prem.nulog crnogorskog vladara.

Mitropolit Amfilohije je Isa Mahmutovića posthumno odlikovao medaljom sa likom Njegoša. Odlikovanje je uručeno njegovom sinu Ćazimu, na osvećenju crkve Sv. Petra Lovćenskog Tajnovidca u Baru.

„Posthumno odlikujemo Zlatnim likom Petra Drugog Tajnovidca Lovćenskog Isa Mahmutovića zato što je, veran Bogu i sudnjem danu, odbio da ruši crkvu Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, sačuvavši time svoj obraz i obraz Crne Gore,“ rekao je tada mitropolit Amfilohije.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)