Želite da se sahranite ili kremirate? Kako možete da budete tako sebični!? (GIF) (FOTO) (VIDEO)

Došao sam noćas kasno sa puta. U stvari, bilo je jutros rano. Prerano i prekasno. Za plač, ovo prvo, a za san ovo drugo. Trebalo je otići na posao.

Ako ne spavamo, ne možemo da živimo... Ali, kako da živimo dok spavamo? (VIDEO) (GIF)

Od sna ništa. Kažu svi "spavaćeš kad umreš". Ma važi... i tada će da opet neko da me probudi. Ovo sad je najgore: budan sam, a mrtav. RIP.

Opet taj tuš, opet crne misli. Malo sam se i nasmejao, zamišljajući sopstveni epitaf na kojem piše "ne ulazi, mrtav sam". Zauzeto, bre.

Počeo sam da razmišljam da li bi više voleo da se, onako, fensi kremiram, ili tradicionalno ukopam. Kakav trenutak bizarnog sebičluka. Kao da je bitno šta će da bude. Neka mi pospu pepeo po kozačkim stepama i ćao.

Još nešto mi je palo na pamet: Koliko su samo ljudi sebični!? Kao da nam nije dovoljno što zauzimamo toliko mesta dok smo živi, već ga trošimo i kao mrtvaci. Pa i da se zasadi po drvo na svako grobno mesto, bilo bi kudkamo bolje.

Nama ljudima to je postala civilizacijska tekovina. Običaj i kultura. Nešto što je mnogima cilj, simbol moći, stvar prestiža. Nadmetanje u veličini i lepoti - groba. Svaka nam čast, puno smo odmakli od pećinskog čoveka.