Svi volite da ga igrate dok cirkate u kafani, ali ovo je jedini sport u Srbiji gde morate da idete na alko-test posle meča! Oni se bore da naš pikado bude skroz profi! (FOTO)

Vole Srbi dok sede u kafani ili nekom ugostiteljskom objektu i konzumiraju, uglavnom alkoholna pića, da se bave nekim sportom.

E sad, pored onog standardnog "bistrenja politike, domaće i svetske", kao i selektorovanja u reprezentaciji bilo kog sporta u našoj zemlji, ima tu i onih koji zahtevaju i neku vrstu takmičenja.

Upravo među takve spada i pikado, koji je postao nezaobilazni deo folklora u kafićima i kafanama širom Srbije već decenijama unazad i mnogo je onih koji ga igraju ili čisto razonode ili čisto zabave radi, ali i te kako ima i onih koji se bave njime na ozbiljan način.

E upravo je ovo priča o njima, o ljudima koji pokušavaju da postave pikado na što ozbiljnije i profesionalnije grane u Srbiji, tačnije bave se neozbiljno-ozbiljno ovim sportom u Srbiji, koji se i dalje smatra hobijem, iako su sama takmičenja ozbiljna.

Upravo je tako grupa momaka nedavno osnovala još jedan Pikado klub u Beogrado pod imenom "Kraun", a sedište im se nalazi u Krunskoj ulici u Beogradu i od ove godine će se takmičiti u Drugoj ligi Srbije.

Inače da ne zaboravim da pomenem da je Nacionalna liga Srbije dvostepeno takmičenja - u Prvoj ligi učestvuje 10 timova, dok će se u drugom rangu takmičenja boriti čak . Iz Prve lige ispadaju dve poslednjeplasirane ekipe, a umesto njih stižu dve prvoplasirane ekipe iz Druge lige.

Takođe se i pojedinačno takmičenje u muškoj konkurenciji održava na dva nivoa, u prvoj ligi učestvuje 64 igrača, dok će ove sezone u drugoj ligi se boriti više od 200 takmičara. U viši rang prelazi 8 prvoplasiranih, a odatle 8 ispada, dok takmičari plasirani od 9.-16. mesta igraju baraž za ulazak u Prvu ligu protiv onih koji su plasirani od 59. do 56. mesta.

U ženskoj konkurenciji (Da, dobro ste pročitali i devojke igraju pikado u Srbiji i fenomenalne su) je takmičenje jedinstveno.

Takođe postoji i Kup Srbije koji se igra na ekipnom nivou i jednom godišnje se održava.

No vratimo se momcima s početka priče, a to su moji domaćini prethodne nedelje iz Pikado kluba Kraun koji su u čast osnivanja kluba organizovali samostalno turnir u pojedinačnoj konkurenciji na kome su se takmičili igrači iz mnogih drugih klubova iz Srbije.

Takmičenje je održano u specijalno namenjenoj prostoriji, u okviru paba u kome oni i treniraju.

Već po samom ulasku u nju stičete svest o tome da je reč o mnogo ozbiljnijem takmičenju od onoga kada sami igrate protiv prijatelja u kafani, ali i osetite takmičarski naboj i atmosferu, iako nije reč o turniru koji se vrednuje za šampionat Srbije.

Šest pikado tabli raspoređenih na okolnim zidovima sa reflektorima uperenim u njih, ozbiljna lica kod većine onih koji igraju, dok oni koji čekaju na svoj red stižu i da se šale međusobno, a na stolovima, ono što sam i očekivao i navikao, čaše s pivom, mada je bilo i sokova i drugih pića, jer ne moraju svi da cirkaju dok igraju. Ipak, pušenje je zabranjeno.

Igra se prilično ozbiljno, nažalost, nije onakva atmosfera kakvu smo viđali recimo na sportskim kanalima kada se prenosi neko međunarodno takmičenje, nema navijanja, nema mesta graji i vikanju, ali to je i do toga što nema publike, niti je pikado još dostigao takvu neku vrstu popularnosti u ovim krajevima.

A šteta je, zaista je šteta, jer ne mogu da ne pomenem da je trenutno aktuelni osvajač Lige šampiona Mensur Suljević rođen u Tutinu, a takmiči se pod zastavom Austrije, a to dovoljno govori o tome da i ovde ima izuzetno ozbiljnih takmičara.

- Kod nas se pikado i dalje igra po kafanama. Mi sada pokušavamo to da podignemo, da to bude kao pravi sport. ne igraju se kod nas turniri samo po kafićima i pabovima, imamo i takmičenja u velikim sportskim halama, što dovoljno govori o tome koliko je pikado u Srbiji podignut na jedan profesionalniji nivo - priča mi moj sagovornik Stefan Proković, osnivač i član PK "Kraun".

Ono što je posebno interesantno i što saznajem kroz razgovor s njim jeste da postoji određeno pravilo u pikadu koje važi samo u Srbiji, ali isključivo na takozvanim velikim Masters turnirima.

- Tada je zabranjena konzumacija alkohola i svaki takmičar posle odigranog meča ima obavezu da "duva" u dreger, odnosno u onaj merač alkohola i u slučaju da u njegovom organizmu pronađu alkohol istog trenutka je diskvalifikovan, bez obzira da li je pobedio ili izgubio.

Razlog zašto je uvedeno ovo pravilo samo u Srbiji jeste što je Pikado federacija Srbije član Sportskog saveza Srbije koji prema zakonu propisuje zabranu konzumacije alkohola na sportskim događajima i priredbama.

Isto tako je i Pikado federacija Srbije članica Svetske pikado federacije što omogućava ovdašnjim takmičarima i ekipama da učestvuju i na međunarodnim turnirima u inostranstvu.

Dok nas dvojica razgovaramo, moram da primetim da se situacija još više uozbiljila među takmičarima na turniru, jer bez obzira na "prijateljski" karakter, svi žele da pobede. Jasno je da se pojedini i preznojavaju, neki uizimaju i više vremena za koncentraciju pre bacanja strelica i vidi se da, iako mnogi to shvataju kao hobi, ovo je i više od hobija za njih.

- Generalno u Srbiji pikado privlači ljude najviše zbog toga što se igra uz pivce, ali način na koji ga mi igramo tek se popularizuje. I dalje je to na nivou nas entuzijasta, ali se trudimo i želimo da on bude top profesionalni sport u Srbiji u onom trenutku taman kada bude postao olimpijski sport. Trebalo je već na prošlim Igrama da bude probni sport, ali se ipak odustalo od njega. Nadam se da će uskoro i do toga doći - priča mi Stefan.

Vidljivo je i da je i njima bavljenje na ovaj način pikadom još jedna prilika za druženje i uživanje, ali opet i više je od samog toga. Ima u tome nešto što ih privlači više nego nas ostale koji volimo da ga igramo dok sa ekipom blejimo u pabu.

- Ovo je pojedinačan sport. Moraš pre svega sam sebe da iskontrolišeš i od toga ti zavisi i ishod meča. Ti si individualac kao u tenisu. Ti si sam sa protivnikom i tablom i odmah je drugačije nego recimo kada treniraš sam. Zadrhti ti luka, trema. Ovaj sport se igra iz glave - objasnio mi je Stefan Proković.

Inače, kako on sam kaže treninge uglavnom održavaju jednom nedeljno i traju otprilike sat i po vremena, ali isto tako igraju i sami kod kuće. Svako ima tablu i vežba kad god ima slobodnog vremena.

U međuvremenu, njihov turnir je stigao do samog kraja, kao najbolji se pokazao Radovan Torbica, drugoplasirani je bio Strahinja Sarkočević, a treći Goran Trbović. Dobili su i pehare, interesantno, koji su replike onih iz fudbalske Lige šampiona.

Novčanih nagrada nije bilo, ali to ne znači da ih u Srbiji nema na takmičenjima u pikadu. Kao što na svetskim open turnirima i u Srbiji na takmičenjima postoje određene novčane nagrade i za klubove i za same igrače kako na nivou takmičenja u prvenstvu i Kupu, tako i na Mastersima koji se organizuju u našoj zemlji

I tada i saznajem od sagovornika šta je potrebno da biste bili pravi onaj profi igrač kao što su oni koje gledamo na "Eurosportu", a to su nažalost sponzori, pravi sponzori koji će uložiti određeni novac u vas, a koje ćete zauzvrat reklamirati.

Međutim, nažalost u Srbiji u svakom sportu nedostaju sponzori, nekom više, nekom manje, ali tako je i sa pikadom. Ah ti sponzori i taj novac koji je u bilo kom sportu danas, posebno onom koji želi da bude na najprofesionalnijem mogućem nivou i da se postižu vrhunski rezultati u njemu, jednostavno "conditio sine qua non".

Sa mišlju da mi provod na turniru nije bio nimalo loš, da mi je delovalo zanimljivo, doduše ruku na srce, u pojedinim trenucima sam i žalio što nisam mogao da odigram makar jednu partiju, pozdravljam se sa svojim domaćinima i odlazim.

I naravno uz konstataciju da su u svakom sportu u Srbiji u trenucima njegovog nastajanja postojali pioniri koji su mu udarali temelje, baš kao što ovi ljudi to čine sa pikadom, a onda jednog dana su ti sportovi postajali trofejni i postali takvi da su jedan od glavnih brendova naše zemlje u svetu.

Trebalo bi to i ovim ljudima da posluži kao vodič i ideal u njihovoj borbi koja je tek počela, a u kojoj nikako ne mogu da izgube, niti je pred njih stavljen teret određenog cilja.

(U. Marjanović)