veliki čovek
Emotivni Toti će vas rasplakati pismom svom Rimu: Moja kuća, moja porodica, moje sve... Knedla u grlu je neizbežna!
Majka me je vozila na treninge, čekala me ispred, pa vozila nazad. Čekala je nekad dva, tri, nekad i četiri sata. Čekala je po kiši, zimi, nije bilo važno koje godišnje doba. Ona je čekala da bih ja mogao da ostvarim svoj san
Frančeska Totija od nedelje uveče više nikada nećemo videti u dresu njegove Rome...
Godine su ga sprečile da svoj klub predvodi još malo i došlo je vreme da Vučici nastavi da doprinosi van fudbalskog terena...
Čovek koji je proveo komplentnu karijeru u Romi je napisao oproštajno pismo o svom gradu i klubu...
U blagu ruku ćete se naježiti!
- Pre 27 godina, neko je zakucao na vrata našeg stana u Rimu. Moja mama, Fjorela, otišla je da otvori. Ko bi pomislio da će to biti jedan od trenutaka koji će definisati moju fudbalsku karijeru?
Kada je otvorila vrata, grupa ljudi se predstavila kao fudbalski direktori. Ali, nisu bili iz Rome. Nosili su crveno i crno. Bili su iz Milana i želeli su da igram za njih. Nisu pitali za cenu. Moja mama je digla ruke. Šta mislite da je rekla tim ljudima?
