PORUKA KOJU JE MERIMA ISAKOVIĆ POSLALA LAUŠEVIĆU ĆE VAS SLOMITI NA KOMADE: Ove reči kidaju DUŠU, baš TUŽNO

Nakon strašne vesti da je glumac Žarko Laušević juče, 15. novembra, preminuo u 63. godini nakon kraće bolesti, domaći mediji kontaktirali su njegovu koleginicu i najbolju prijateljicu iz mladosti Merimu Isaković koja im je prosledila potresnu poruku koju je poslala voljenom prijatelju i kolegi.

Na poziv od tuge i boli koju oseća, nije mogla da se javi, a kako je upravo juče, nakon glumčeve smrti rekla, na dan njegovog odlaska spremala se da na Jutjub podigne video podrške koji mu je snimila.

- Spremila sam da podignem na Jutjub nešto prelepo kao podršku Tupču/Žarku, mom divnom drugu…da ozdravi… i trebalo je sutra da osvane na Jutjubu… - poručila je Merima u poruci.

Ona je zatim poslala i tekstualnu poruku, koja je, kako kaže, poslala na Žarkov broj, a istu Vam prenosimo u celosti.

- Evo poslala sam sada na Tupčov broj :

Mili Tupčo moj,

Neka ti se pozlate puti oproštajem.

Ljubavlju prema životu koji tamo možeš obgrliti. Iza oblaka. Čednošću duše snevane. Gde te ništa više ne boli i ne sputava. Gde možeš vaspostaviti ono biće koje je u tebi davno lepotom zaceto. Pa zaustavljeno.

Sada hodi lakim korakom u dugo snevanu slobodu.

Neka te mili Gospod u ime Hristovo blagoslovom zaodene i nežno sebi u naručje primi. S ljubavlju. Amin

… a znam da mu već dugo nije dostupan …

Sada nema ograničenja, pa će tu moju poruku dušom primiti!

Merima i Žarko bili su više od prijatelja, ali nikada u ljubavnom smilu, već ljudskom i prijateljskom. Kada je uhapšen, ona je sela u avion i otišla je da ga vidi. Istog trenutka.

- Moj Vladica je razumeo. Moj muž Vladica koji je bio i ostao moj čovek, moj romantični muškarac koga sam najviše volela. I sada kada ga više nema. Vladica je znao da je priroda odnosa Tupča i Tupča bespolna. Dan posle kobne noći, kada se desila tragedija u kojoj je Žarko Laušević pucnjem nehotice ugasio živote dva mladića u Podgorici, Vladica mi je to javio. Došao je u pozorište. „Lepi“, tako me je zvao, „desilo se nešto strašno. Jesi li čula?“ Odvezao me je odmah na aerodrom i odletela sam za Podgoricu, pa u zatvor u Spužu. Tupčo je doveden u sobu sa dugačkim stolom za kojim sedimo njegov drug Ljuba Dapčević i ja okruženi tmurnim stražarima - ispričala je jednom prilikom.

- "Žarko Laušević", rekoše pri otvaranju vrata. Tupčo sede, drhteći i lomeći prste ruku u beznađu. Oči su mu bile krvave jer su se, prilikom tog nesretnog napada mladića na njega sočiva naglo usekla u oba oka. Cvokotao je gledajući u mene. Verovatno me nije ni mogao jasno videti jer je nosio dioptriju sočiva -6. Čuo je moj glas: "Moj Tupčo, to sam ja." Ponavljao je: "Znam, znam, Tupčo, ja sam, ja sam… ja sam možda ubio… Ja sam možda ubio… Dva mladića su ranjena, možda sam ih ubio…" Vratila sam se u Beograd u suzama. Ispričala sam Vladici kako sam videla Tupča slomljenog, shrvanog bolom i strahom. Strahom ne šta će biti sa njim, već strahom da je možda usmrtio dva mladića. Tada se još nije znalo. Javljeno je da su u bolnici u kritičnom stanju. Posle sam i sa mojim malenim sinom Midom posetila Tupča u Spužu. U tom trenutku Žarko je imao podršku svoje napaćene porodice, i skoro da nije imao drugih prijatelja. Samo Ljuba Dapčević, koga nisam poznavala, i ja. Prešao je potom u požarevački zatvor. Vladica me je posavetovao šta može biti od pomoći nekome ko je u zatvoru, pa sam nabavljala vunene potkošulje i vojničke termalne gaće dugih nogavica iz Londona i nosila ih Tupču - podelila je Merima Isaković dirljivu priču o svom odnosu sa Lauševićem.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)