REČI KOJE KIDAJU DUŠU: Anđelo pisao Teodori! Ne mogu da spavam noćima, tražim te pogledom, osluškujem...

Od samog početka, ljubavna romansa koja je započeta u rijalitiju ''Zadruga'', a čiji su glavni akteri Teodora Džehverović i Anđelo Rankovića intrigira javnost. Njihova veza često je bila na klimavim nogama, a on je nakon jedne njihove žustre svađe i ulaska Ane Korać u rijaliti počeo da flertuje sa njom, što je Teodoru veoma povredilo. Međutim, Anđelo je želeo da u pismu koje je napisao, izrazi svoja osećanja prema Teodori.

Prenosimo ga u celosti:

- Ne znam kako da počnem... 11.11. je trebalo da bude naš dan. Planirao sam i maštao o tome kako ću te iznenaditi i učiniti najsrećnijom na svetu, a došli smo do ovoga. Do situacije kada mi srce govori da si mi prva i poslednja misao u toku dana, ležiš na manje od metar od mene, a duša me boli zbog nas, jer ne mogu da oprostim ni sebi, a ni tebi što smo ovako završili. Danima sam spremao iznenađenje i sad ako bih ti priredio bilo šta, plašim se da će biti pogrešno protumačeno. Trećinu papira sam već ispisao, a nisam ni počeo sa osećanjima i zbog toga sam odlučio da napišem sve što mi je na duši.

- Ja možda nisam pravi muškarac, možda sam i p*čka, dosadan, papučar, ali me nije sramota da mi sve to kažu zbog tebe sve i da sam najgori, a nisam znam da nikome nikada nisam želeo da učinim nešto loše i to me boli. Boli me što nisam stigao da ti kažem ono glavno, ono što mi je bilo na vrh jezika danima, možda baš zbog toga što sam ispao ono što nikada nisam ni zamišljao - dečko koji nanosi bol njemu uz porodicu najdražoj osobi na svetu. Dok pišem sve ovo prolaze mi razne misli i situacije i šta bi sve mogao da kažem. Rekla si da ne znaš pesmu ''Moja jedna'', a u njoj kaže ovako ''Sanjam te, tražim te, kad vidim te nestaneš, tražim trag svoje sreće u ostacima mećave... A dobro znam da sam kriv što više nemam te''.

- Pravio sam mnoge greške u životu, prelako odustao od svega, od snova, ciljeva, ljubavi, ali nikada neću prežaliti što sam odustao od tebe, Naomi, vikendice, Maldiva, velikog kreveta, pufnastih jastuka, svake noći u kojima ležiš na mojim grudima, od noći kada mi trne ruka i kada boli, a ja ne želim da te budim jer si tu odmah kod srca. Nikada neću prežaliti što nisam bio još veća pi*ka i plakao ako treba svaki dan kako bismo se pomirili.

- Od ovog trenutka za mene ponos, inat i ego neće postojati. Umesto da me naučiš da volim naučio sam šta me je navelo da sedim ovde sjeb*n jer sam sve prokockao. Izgubio sam opet, opet dozvolio da ne stignem do cilja. Nikad u životu nisam osetio takvu emociju, strast, ljubav, bes i bol, nikada nisam osetio takvu mržnju prema samom sebi.

- Svaki trenutak sa tobom mi je bio najlepši u životu, svaki poljubac me je dizao iz mrtvih, svaki zagrljaj mi je davao volju da idem dalje uplašen da to ne prestane. Jednostavno sam se plašio da nećemo imati sve što smo zamislili, previše sam razmišljao o tome kako ću posle tebe, umesto da sam razmišljao kako ću sa tobom.

- Krivo mi je jer mi je moja nezrelost i neiskustvo uništilo sve lepo što sam ovde imao. Krivo mi je što nikada više neću staviti svoju ruku na tvoj obraz i izreći sve ono što osećam. Grešio sam, priznajem, revolt, ljubomora, nepoverenje i bes su mi te sklonili. Da smo se bar sreli van ovih nenormalnih uslova, kada bih u trenucima slabosti iskulirao sa najmilijima, kada bi me savetovali ljudi koji me vole, kada bi se isplakao pred najboljim prijateljima, možda bi sve bilo drugačije. I odlučujem da nastavim bar sada do kraja kada već nisam kada je bilo najpotrebnije. Ne mogu da spavam noćima, malo, malo, pa te tražim pogledom, osluškujem, samo da ti čujem glas. Deset ljudi me je sada videlo sjebanog u ćošku dok pišem ovo i nikoga nema da pita šta je, ali svi su oko tebe. I ipak ne mogu više, pisao bih do jutra, ali sam svestan da sam te izgubio i odustajem. Oprosti mi za sve, proći će ovo sve, ja ću uvek imati mog zekana u srcu i navijati za njega. Hvala na svemu, ljubavi moja mala i izvini.

(Espreso.co.rs/ Izvor: Pink)