mora li baš ta Amerika?
Proklet bio sat kad sam došao u Ameriku! Izgubiću ovde glavu! Pismo iseljenika koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim
Koliko je mladih ljudi u potrazi za svetlijom budućnošću napustilo Srbiju u poslednjih nekoliko decenija? Podaci se razlikuju i idu od 100.000 do 175.000, ali u svakom slučaju - mnogo.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Trbuhom za kruhom, verujući da ih tamo negde daleko čeka bolja prilika za život, oni odlaze spremni na sva iskušenja koja ih tamo čekaju. Jer - ne može biti gore nego ovde.
Da li?
Jedno iseljeničko pismo s početka XX veka, objavljeno je u zagrebačkom listu "Hrvatski narod", opisuje muke čoveka koji je otišao kao i mnogi tada. Objavljeno je 1900. godine pod naslovom "Ljudi, ne idite u Ameriku!", a uz lične komentare odražava i sumornu sliku stanja u državi zbog kojeg su ljudi odavde bili prisiljeni da odlaze u svet.
Evo tog pisma:
"Hvaljen Isus i Marija! Stelton, Nord Amerika, dana 2. oktobra 1900.
Draga moja ženo! Da ti znaš kako ja ovde služim, ti bi sve kod kuće prodala, prodala pa bi me kući odpremila - ako za me mariš. Ja ovde ne znam kad ću glavu izgubiti. Kad god idem u fabriku, onda moju adresu ostavim, da oni koji ostanu živi budu znali moji sirotinji pisati. Samo ja uvek kunem onaj sat i onaj čas, kad sam u Ameriku pošao, gde ja tužan svoju krv pijem. Bolje je kod kuće travu pasti, nego ići u Ameriku. Amerika je prokleta zemlja i silno će naše ljude požderati. Naš je brat Janko Kaurić iz Vel. Soline poginuo vozeći zemlju u vagon tačkama, pa je pao na štreku i u njem nešto puklo i bolovao mesec dana, onda je umro. Svi smo mu išli na sprovod. Tako naši ljudi pogiblju svaki dan po jedan.
