Pornografija ih posvađala: Tajni sukob nadbiskupa Stepinca i vlasti Jugoslavije! (FOTO)

Stepinac se 1930-ih žestoko borio protiv časopisa Krokodil i Ljubavni glasnik za koje je smatrao da narušavaju javni moral. Za koji dan biće tačno 80 godina otkako je 7. decembra 1935. dr. Alojzije Stepinac, tada 38-godišnji nadbiskup koadjutor, na službenom memorandumu Predsedništva Biskupskih konferencija pisao Milanu Stojadinoviću, predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije. Nisu je prozivali samo zbog kolača: Marija Antoaneta kao žrtva pornografskog blaćenja (FOTO) To, po sadržaju prilično neobično i javnosti do tada nepoznato pismo, boraveći u Arhivu Jugoslavije, u Beogradu, pre dva meseca otkrili su reporteri Telegrama. Stepinac se predsedniku Vlade tadašnje Kraljevine Jugoslavije Stojadinoviću, koji je na tu dužnost stupio nepunih pola godine ranije, u junu 1935. godine, žalio zbog izlaženja i raspačavanja časopisa Krokodil, opisujući taj humoristički mesečnik, kako je stajalo u njegovom zaglavlju, ”odurnim”, ”pornografskim listom” koji ”truje omladinu”.

Tražeći zabranu mesečnika Krokodil, Stepinac se ujedno pohvalio Stojadinoviću kako je uspeo da zabrani zagrebački ”pornografski list” Ljubavni glasnik koji, kako je napisao, nije bio ”nipošto tako loš” kao Krokodil. Reporteri Telegrama prošlih nedelja su u potrazi za spomenutim časopisima pretražili narodne biblioteke u Zagrebu, Beogradu i Novom Sadu i pronašli primerke oba, nadbiskupu i kasnijem kardinalu Stepincu, sporna časopisa. Ono što su u njima videli bilo je iznenađujuće. Nedostatak pornografije Ako se pornografija danas definiše kao ”bestidna, štetna, razvratna literatura” odnosno ”nepristojni, bludni crteži i slike” (Bratoljub Klaić), ili ”opisivanje ili vizuelno prikazivanje seksualnih objekata i radnji lišeno etičkih sadržaja, usmereno na razbuđivanje mašte čitalaca ili gledalaca” (Vladimir Anić, Ivo Goldstein), onda se odnos prema ”ilustriranju bludničenja” poslednjih decenija ili stubokom promenio ili je dr. Alojzije Stepinac prema pornografiji gajio odnos koji bi se današnjim političkim rečnikom moglo nazvati nultom tolerancijom prema bilo kakvoj aluziji, vicu ili šali na račun seksa i seksualnosti.

No, vratimo se spomenutom Stepinčevom pismu predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije, Milanu Stojadinoviću. - Gospodine Ministre Predsedniče - započinje svoje pismo zagrebački nadbiskup koadjutor - čast mi je dostaviti Vam u prilogu jedan broj pornografskog lista Krokodil koji se štampa u Beogradu, i to latinicom, a onda se šalje ovamo i prodaje da ubija našu omladinu i rastvara sve što je moralno još zdravo. Prilikom mog posljednjeg boravka u Beogradu lično sam Vam izneo, Gospodine Ministre Predsedniče, tu stvar i predao nekoliko brojeva tog odurnog lista, ali mi se čini da ništa nije preduzeto, premda je jasan propis §-a 288. kz.: ‘……ko proizvodi, prodaje, rastura ili uopšte u javno saobraćanje pušta spise, novine, slike i druge predmete koji sadrže tešku povredu javnog morala, kazniće se strogim zatvorom i novčano’. Osim toga odredbom Zakona o štampi. čl. 19, točka 4 i čl. 49, govore o tome da se ovakav krivac može kazniti zatvorom do godinu dana i novčanom kaznom od 10.000 dinara - pisao je nadbiskup. Kazneni postupak - Ne znam jeste li ste uspeli da preduzmete štogod da se ovom strašnom zlu širenja nemoralne štampe stane na kraj - stoji u nastavku Stepinčeva pisma. - U Zagrebu sam uspeo da se zabrani ovdašnji pornografski list Ljubavni glasnik koji nije bio nipošto tako loš kao ovaj. Protiv izdavača je, štaviše, proveden kazneni postupak. Ali šta koristi to kad nam se sada iz Beograda šalje taj list, koji se, kako se čini, baš i štampa za doistribuciju u prečanskim krajevima, jer se u Beogradu ne distribuira? Kako ovaj najnoviji broj pokazuje taj list nesmetano, s jednako nemoralnim sadržajem i dalje izlazi. Da li je u ovakvim prilikama moguća borba protiv komunizma koji se širi kao pošast na sve strane, a akciji Crkve stavljaju se sve moguće prepreke? Ko će korumpiranu omladinu spasiti od komunizma? A kad u ime morala i Crkve javno dižemo glas na svo zlo koje se širi, onda baš ona štampa koja na sve strane zlo seje i slobodno se širi udara po nama svakojakim pogrdama i sumnjičenjima.

Gospodine Ministre Predsedniče - završava svoje pismo zagrebački nadbiskup dr. Alojzije Stepinac predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije Milanu Stojadinoviću, - zla, nemoralna štampa neizrecivo je zlo za naš narod i našu državu. Odredbe našeg kaznenog zakona su u tom pogledu nedvosmislene i jasne. Ja Vas molim da svojim autoritetom, preko Vama podređenog Centralnog Presbiroa, najenergičnije stanete na put ne samo ovom pornografskom časopisu nego i svoj štampi koja sad prikriveno, ali otvoreno seje nemoral i razvratnost među državljane koji bi – pošto budu moralno korumpirani – mogli vrlo lako pasti u naručje komunizma. Obratio sam se danas u toj stvari i Njegovom Kralj. Visočanstvu Knezu Namesnka, pa se nadam pouzdano da će se preduzeti efikasne mere protiv takve štampe. Izvolite primiti Gospodine Ministre Predsedniče, i ovom prilikom izraze mog odličnog poštovanja. U Zagrebu, 7. decembra 1935., Dr. Alojzije Stepinac, nadbiskup koadjutor - završio je ovim rečima pismo. Sačuvani primerci Iz dopisa zagrebačkog nadbiskupa nije jasno koji primerak časopisa Krokodil je priložio uz pismo Milanu Stojadinoviću, kao ni koje mu je primerke tog časopisa dao kada su se, kako navodi, lično sreli u Beogradu ranije te godine. Takođe, je nepoznato je li koji primerak Krokodila dr. Stepinac priložio pismu upućenom knezu Pavlu Karađorđeviću.

Ipak, jedno je sigurno, zagrebački nadbiskup Stepinac, Stojadinoviću i knezu Pavlu mogao je da pošalje samo neke od prvih petnaestak brojeva časopisa Krokodil jer je taj mesečnik počeo da izlazi 14. jula 1935. godine. U Nacionalnoj sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu, sačuvana su tri godišta tog časopisa, neuporedivo više nego u Narodnoj biblioteci Srbije koja posjeduje samo dva primerka, jedan iz 1935. i jedan iz 1937. godine, dok u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu imaju dva, oba iz 1936. godine. Uredništvo i administracija časopisa Krokodil bili su u ulici Milutina Milovanovića 4, u Beogradu, a kao glavni urednik i vlasnik potpisan je Mariola J. Kristoforović. U početku Krokodil se štampao u beogradskoj štampariji Zaštita i imao je svega osam stranica formata A-5, a prodavao se po ceni od pola dinara. Zanimljivo, iako se štampao u Beogradu, u zaglavlju Krokodila nije stajalo nedeljnik nego mesečnik, a meseci izdavanja označeni su hrvatskim nazivima – srpanj, kolovoz, rujan itd. Seksualne aluzije Na naslovnoj strani prvog broja Krokodila je crtež dve dame, u donje vešu i s visokim potpeticama na nogama. Jedna je nagnuta i gleda kroz prozor, a druga stoji do nje i pita: - Koga ti tako gledaš, Ljubice? - Druga odgovara: - Đoku, kažu da je postao impotentan. Prva tada ponovno pita: - A je li to veći čin od konjičkog majora? - išao je razgovor. Naslovna strana drugog broja Krododila, ponešto je sadržajem, ali crtežom nipošto, lascivnija od prve. Ponovno su na crtežu dve mlade žene, pristojno obučene, ali sede ispod drveta, pored automobila, tako da im se vide čarape i donji veš. Prva kaže drugoj: - Ah, Olga, što je divan ovaj svet! Sladak, kao šećer. Samo ga treba znati sisati.

Iz broja u broj, Krokodil je donosio isključivo takvu vrstu humora. Seksualne aluzije i dvosmislene rečenice, dosetke koje su često na nivou pesmica koje se u Slavoniji zovu bećarcem, osnovni su sadržaj Krokodila. U jednom od brojeva Krokodil se dotakao i klera. Dve dama na plaži razgovaraju. - Znaš li da je udovica Dragica u ‘blagoslovenom’ stanju? - Druga ogovara: - To me ne čudi, jer je ona svako veče išla kod popa na blagoslov. Nije to bila i jedina šala na tu temu.

Na naslovnoj strani 12. broja Krokodila od 29. septembra 1935. je crtež dve mlade žene u donjem vešu, od kojih se prva žali drugoj: - Zgrešila sam sa jednim kaluđerom. Sad se kajem za taj greh, ne da mi savest mira… Druga odgovara: - Smiri se. Istina je da su kaluđerima zabranjene žene, ali ženama nisu zabranjeni kaluđeri. Zabranjeni primerak Pismo zagrebačkog nadbiskupa Stepinca predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije u kojem je tražio zabranu štampanja Krokodila, nije urodilo plodom. Krokodil je izlazio, bar prema sačuvanim brojevima u Nacionalnoj i sveučilišnoj biblioteci, kasnije kao dvomesečnik (ali tada na 16 stranica), sve do marta 1938., kada je već bio mesečnik i kada je u njegovom zaglavlju stajalo ”šaljive novine”. Jedan broj časopisa Krokodil, ipak, bio je zabranjen.

Primjerku od 1. do 15. avgusta 1936., koji se čuva u Nacionalnoj i sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu, grafitnom olovkom je napisano: Zabranjen. Naslovna stranica tog broja tog broja Krokodila ponešto je atipična. Na njoj, kao i u broju tog časopisa koji nosi datum 1. do 15. jula 1936., umesto uobičajenih šala kakve smo naveli, pojavljuju se satirički crteži. Na spomenutom primerku koji je bio zabranjen, karikatura je Vlatka Mačeka kako sedi na oblaku i u ruci drži knjigu na kojoj piše ”Pravo”. Iako je Stepinac ukazivao na pornografski sadržaj u svom pismu, časopisi su izlazili naredne tri godine. (Espreso.co.rs / Izvor: telegram.hr)