pažnja
DEMENCIJA IMA SKRIVENE SIMPTOME, A MNOGI IH POVEZUJU SA STARENJEM: Prepoznajte ih na vreme, ima VIŠE VRSTA
Demencija je stanje koje opisuje grupu neuroloških simptoma koji utiču na mozak i koji se vremenom progresivno pogoršavaju
Demencija je moždani poremećaj koji može dramatično da naruši kognitivne funkcije kao što su govor, pamćenje i sposobnost donošenja odluka do te mere da remeti svakodnevni život. Pored toga, neko sa demencijom može da doživi promene ličnosti, a nekim osobama sa ovim stanjem može da se desi da ne mogu da kontrolišu svoje emocije.
Postoji više od 100 oblika demencije
Demencija je stanje koje opisuje grupu neuroloških simptoma koji utiču na mozak i koji se vremenom progresivno pogoršavaju, a kako navodi Alzheimer’s Disease International, „Postoji više od 100 oblika demencije, a najpoznatiji je Alchajmerova bolest.”
Alzheimer’s Association kaže da, „Alchajmerova bolest čini 60-80 odsto slučajeva. Vaskularna demencija, koja se javlja zbog mikroskopskog krvarenja i začepljenja krvnih sudova u mozgu, drugi je najčešći uzrok demencije. Oni koji doživljavaju promene u mozgu više tipova demencije istovremeno imaju mešovitu demenciju. Postoje mnoga druga stanja koja mogu izazvati simptome demencije, uključujući i neka koja su reverzibilna, kao što su problemi sa štitnom žlezdom i nedostaci vitamina.“
Demencija je uobičajeno stanje koje uglavnom pogađa osobe starije od 65 godina, ali to nije normalan deo starenja, pa i mlađi ljudi takođe mogu da imaju demenciju. Postoji mnogo poznatih znakova demencije kao što je gubitak pamćenja, koji se najviše odražava u poznatim oblastima ili postavkama i poteškoće sa uobičajenim zadacima. Ali postoje i drugi znaci kojih treba da budemo svesni. Dr Paul E. Schulz, neurolog iz UTHealth Houston and Memorial Hermann-Texas Medical Center objašnjava šta treba da znamo o demenciji i skrivenim simptomima na koje treba obratiti pažnju.
Razlika između znakova demencije i normalnog starenja
– Normalno starenje definitivno izaziva promene u kogniciji. Kažemo da od 20. do 85. godine naša koncentracija opada za oko 40 odsto. A koncentracija je prvi korak kod pamćenja i pronalaženja reči. Dakle, svi stariji od 50-60 godina primećuju, jer je već tada koncentracija oko 20 odsto u padu, da naše pamćenje i pronalaženje reči nisu ono što su bili. Da ne personalizujem previše, ali da ne proučavam demenciju, brinuo bih da imam ranu demenciju jer i kod sebe vidim promene u pamćenju i pronalaženju reči – objasnio je i našalio se dr Schulz.
– Manje su uobičajene promene s godinama u mudrosti (npr. rasuđivanje, apstraktno rezonovanje, uvid) i vizuelno-prostornoj funkciji (pronalaženje doma, restorana, berberina ili frizera, prodavnice, itd.). Dakle, ako neko ima promenu u ponašanju (loše rasuđuje, neracionalno troši novac, postaje žrtva prevare, itd.) ili se izgubi prilikom odlaska u prodavnicu, onda manje razmišljamo o starenju i više brinemo o promenama u mozgu – kaže dr Schulz.
Šta treba znati o demenciji
– Demencija je veoma, veoma česta. U Americi 6 miliona ljudi ima Alchajmerovu bolest, dok nekoliko miliona ima druge oblike demencije. I možda dijagnostikujemo samo procenat onih sa demencijom zbog problema sa pristupom zdravstvenoj zaštiti. Demencija ne bira pol, nacionalnost, inteligenciju…Na klinici imamo ljude iz svih sfera života. Među njima su čak i kolege lekari. Demencija može da se javi u bilo kom uzrastu. Ali, najčešća je ona koja nastaje kako starimo – kaže dr Schulz.
– Kažemo da 1 odsto ljudi u 60. godini ima demenciju, da se udvostručuje svakih 5 godina i dostiže 32 procenta u 85. godini. Ali, imamo i pacijente koji su u 40-im i 50-im godinama. Kada su pacijenti mlađi, osim neurodegenerativnih poremećaja iscrpnije tražimo i druge uzroke demencije. Na primer, želimo da isključimo autoimune bolesti, infekcije, nedostatke vitamina, probleme štitne žlezde… – objašnjava dr Schulz.
Demencija može godinama da se razvija i prikrada nam se
– Demencija se podmuklo prikrada. Nekoliko godina mogu da se javljaju epizode zaboravljanja nekih stvari i sećanja. Dakle, često se dešava da ne dostiže nivo prepoznavanja sve dok ne bude veoma očigledna. S obzirom na to da svi naši tretmani imaju najbolje efekte kada s njima započnemo veoma rano, izuzetno nas brine kada nam dođu novi pacijenti kod kojih je bolest uznapredovala. Pacijent sa ranom demencijom često je ne prepoznaje. U stvari, kada supružnik kaže da je osoba zaboravna, što pacijent uglavnom to poriče, mi sve više sumnjamo da je to istina. Nepriznavanje je, dakle, vrlo česta pojava kod osobe sa demencijom – naglašava dr Schulz i nastavlja:
– Zbog toga može biti veoma teško da naterate ljude da se obrate lekaru za pomoć. Imali smo pacijentkinju koja je došla na pregled kada je bila na pola puta do Alchajmerove bolesti, ana žalost nije došla ranije, kada smo mogli da uradimo više, jer joj je bilo neprijatno. Upravo to je izgubljena prilika i vreme. Niko nije kriv. Jednostavno, ljudi smo i ne želimo uvek da suočimo sa problemom kao što je demencija, jer ta stanje ne boli a i ne vidi se. Nakon sat vremena provedenog s njom, pacijentkinja mi je rekla da je sigurna da je to samo normalno starenje i da nije sigurna da li treba da bude urađena procena njenog stanja.
Skriveni znaci i faktori rizika za demenciju
Dr Schulz smatra da „depresija koja je dugotrajna i nelečena izgleda da predstavlja rizik. Dakle, predlažemo da se neko ko ima depresiju obavezno obrati stučnjaku za pomoć. Teško je dozakazi da lečenje depresije sprečava demenciju, ali svi verujemo da je to verovatno tačno.
Gubitak sluha često dovodi do toga da osoba ne čuje razgovore ili ih pogrešno razume. U najmanju ruku, gubitak sluha doprinosi kognitivnom oštećenju kod demencije.
Kada je reč o kardiovaskularnim faktorima rizika imamo mnogo studija koje pokazuju da tradicionalni kardiovaskularni faktori rizika (oni za moždani udar, bolesti srca i periferne vaskularne bolesti) takođe ubrzavaju napredovanje demencije. Zato svakodnevno proveravamo holesterol, šećer u krvi, krvni pritisak, mast u krvi (trigliceride), težinu (BMI) i druge.
Potresi mozga čini se da istinski povećavaju rizik od demencije. Dakle, nosite kacigu kada se skijate ili vozite bicikl, vežite pojas u automobilu…
Genetika je trenutno nepromenljiv faktor rizika, ali može biti značajan. Dobra vest je da se i dalje može smanjiti rizik čak i od porodične demencije kontrolisanjem faktora rizika. Ali, proći će neko vreme pre nego što budemo mogli da promenimo i gene faktora rizika.”
Da li demencija postaje sve češća
– Odgovor na pitanje da li je demencija češća danas nego u prošlosti predstavlja izazov. Jer, ljudi su često skrivali voljene osobe sa demencijom pošto se smatralo da se to loše odražava na porodicu. Neke etničke grupe u Teksasu to i dalje rade. Ničijom krivicom, mnoge kulture veruju da je demencija sramna. Zato nam takvi pacijenti uopšte ne dolaze ili, ako se i pojave to bude veoma kasno, kada su porodice već očajne – kaže dr Schulz.
– Pre samo nekoliko godina znali smo vrlo malo o demenciji. Šezdesetih godina razgovarali smo o otvrdnjavanju arterija. Sedamdesetih godina počeli smo da pričamo o osobama starijim od 65 godina i njihovom normalnom starenju, a demenciju smo definisali samo kada je bila prisutna kod mlađih ljudi. Onda smo 80-ih otkrili da demencija nije „normalno starenje”. I tokom poslednjih 30 godina, otkrili smo da nisu sve demencije posledica Alchajmerove bolesti. Sada smo identifikovali mnoge druge vrste – objašnjava dr Schulz.
– Dakle, gledanje podataka od pre više od 10-20 godina obično je ispunjeno time da niste sigurni šta je neko imao. Sada je mnogo verovatnije da možemo da identifikujemo demenciju (uz napomenu da neki ljudi sa znacima demencije i dalje ne dolaze na kliniku). Onima koji dolaze pružamo mnogo bolje mogućnosti da lakše uspostavimo dijagnozu i damo tačne odgovor o tome šta se dešava. Sve počinje tako što ljudi odlaze kod svog lekara opšte prakse, od kojih su sada mnogi svesni problema u vezi s demencijom i tim povodom rade sve provere. Na taj način više ljudi ranije i na vreme počinje lečenje.
– S druge strane, Framingham heart study (Framingamska studija srca), koja decenijama prati osobe sa kardiovaskularnim problemima, izvestila je da za svako starosno doba rizik od demencije opada. Međutim, pošto sve više osoba živi duže, to znači da je mnogo više ljudi u opasnosti od demencije. Jednostavan način razmišljanja o ovome jeste da kada ljudi nisu dugo živeli, nisu bili dovoljno stari da bi bili u značajnom riziku od demencije. Dakle, suština je da sada sigurno imamo više pacijenata sa demencijom, ali je veoma teško reći da li to znači da je to bolest koja se češće javlja, ili živimo duže, ili je reč o tome da češće idemo kod lekara, a oni su postali svesni i osetljivi na veliki problem koji se zove demencija – zaključuje dr Paul E. Schulz.
(Espreso/Eklinika.telegraf.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!