OBOŽAVALI SE, A PRATILA IH ZLA KOB: U Jugi su svi brujali o njima: Laušević otišao u zatvor, a ona ostala INVALID

Glumica Merima Isaković ostvarila je veliku popularnost na početku svoje karijere, a svojom lepotom nikoga nije ostavlja ravnodušnim.

Ipak, život joj se promenio iz korena za samo par sekundi. Naime, Merima je doživela saobraćajnu nesreću i sve joj se preokrenulo iz korena nakon te nezgode i to dan posle završetka snimanja filma "Neka druga žena".

– Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu. Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo. Videla sam po licu da je čovek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sedela na suvozačkom mestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim. Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani... To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran. Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala dole. S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom Armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede – počela je Merima.

– On je prilikom tog pada izleteo kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje. Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu – pričala je ona i dodala:

– O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu. I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posledica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna – svojevremeno je slavna glumica ispričala za "Story".

Ostala invalid

Merima je otkrila i da je prilikom operacije došlo do lekarske greške, što je smatrala razlogom invaliditeta. Lečila se kasnije i u Rusiji, Ukrajini i Kini.

Prilikom rehabilitacije u Kini, upoznala je supruga Vladimira, sa kojim je dobila sina Mida. Par se, kasnije, razveo.

– Trudnoća mi je naprosto proletela, stalno smo negde jurili i putovali. U devetom mesecu kasnila sam na porođaj jer sam šila neke stvari. Zaista, sve je bilo zakazano za četvrtak, a ja sam otišla sledeći utorak i tek u sredu se porodila. Na kraju me je doktorka zvala i rekla: Aman, Merima, mislite li vi da se porodite? Zaista mi je to bio najlepši i najdraži period u životu. U to vreme dete je čak i neka mala tajna jer samo ja mogu da ga osetim. Rekla sam da bih mogla svake godine da budem trudna, da češće doživim taj osećaj – rekla je Merima.

Do 1996. godine živela je u Beogradu, a zatim se preselila na Novi Zeland, a nakon toga u Australiju, gde radi kao profesor kliničke psihologije.

Inače, bila je veliki pratelj sa Žarkom Lauševićem, a njegova smrt ju je potresla do srži. Zvala ga je Tupčo.

– Tupčo. Moj divan prijatelj, pa i više: duša koja čedno dodiruje najtananiji deo bića u meni. Bili smo kao porodica iako krvlju nismo vezani. Za mene Tupčo. Za sav ostali svet Žarko Laušević – rekla je glumica svojevremeno u intervjuu za "Nedeljnik".

Merima Isaković i Žarko Laušević bili su velike zvezde stare Jugoslavije, a već na početku su se izdvojili velikim talentom i lepotom. Oboma im je predviđana velika karijera, doživeli su ogroman uspeh maltene preko noći, svojevremeno su igrali brata i sestru u predstavi "Staklena menažerija" 1991. godine.

– Bilo je dovoljno da me Ljiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid – istakla je je Merima. – Koliko mi je poznato, bila je to jedina predstava koja se igrala dva puta dnevno, ujutru i uveče... Publika nas je doživljavala kao dve osobe spojene u jedno isto biće.

Bonus video:

(Espreso/ Blic / Prenela:M.S.)